ВУКОВ

ВУКОВ, Боривоје, рвач, тренер (Сента, 8. VII 1929 -- Београд, 1. VII 2010). Рвањем почео да се бави у Сенти 1941, после II светског рата наставио у новосадској Војводини, а 1950. постао је члан београдског Партизана у којем је остварио све највеће успехе на домаћим и међународним такмичењима. Четрнаест пута био је првак Југославије, 13 пута у мува категорији грчко-римским стилом (1948--1961) и једном слободним стилом (1956), што му је донело место у Гинисовој књизи рекорда. Као репрезентативац Југославије учествовао је шест пута на светским првенствима -- 1950, 1953. и 1961. био је четврти, 1955. осми, 1958. трећи, а 1963. у Хелсингборгу постао је светски првак. На медитеранским играма освојио је две сребрне медаље, на балканским првенствима шест сребрних медаља, а сребрно одличје освојио је на Спартакијади у Москви (1955). Три пута учествовао је на летњим олимпијским играма, на којима је имао укупно 11 борби и забележио шест победа, један нерешен меч и четири пораза. Због лошег жреба већ у првим борбама сретао се са најбољим рвачима свог доба, олимпијским шампионима Гуревичем (СССР) и Парвулескуом (Румунија), тако да није успео да освоји олимпијску медаљу -- у Хелсинкију 1952. и Риму 1960. био је осми, а у Мелбурну 1956. поделио је четврто и пето место. По завршетку такмичарске каријере био је наставник у Спортској чети ЈНА, затим професор на Војној академији, по чину потпуковник. Истовремено, као тренер у Партизану створио је велики број успешних рвача и рвачких шампиона. За достигнућа у спорту награђен је Орденом рада са златним венцем, Орденом југословенске заставе са златном звездом на огрлици, те Мајском наградом СОФК Србије за животно дело (1964) и постхумно Златним орденом Рвачког савеза Србије (2012). Добитник је Националног признања за посебан допринос развоју и афирмацији спорта (2007).

ЛИТЕРАТУРА: Сто биографија, I, Бг 1969; Спортски лексикон, Зг 1984.

Ж. Баљкас

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)