ВЛАЈНИЋ, Живојин

ВЛАЈНИЋ, Живојин, сликар (Београд, 7. III 1901 -- Београд, 5. III 1992). Уметничко школовање започео у Уметничкој школи у Београду (1921--1924), а студије наставио у Паризу (1925--1926). У београдски ликовни живот укључио се 1933, када је излагао на пролећним и јесењим изложбама у павиљону „Цвијета Зузорић". Између два рата припадао је групи лево оријентисаних уметника, активно учествовао у раду групе „Живот", те излагао и на Салону независних (1936). Одмах по избијању II светског рата прикључио се НОП-у. У поратном периоду радио је као самостални уметник у Београду и учествовао на колективним изложбама (Београд, Загреб, Љубљана), али и ван граница земље (Москва, Петроград, Праг, Братислава, Варшава, Краков, Будимпешта). Пределe, мртве природе и фигуралне композиције сликао је у постмодернистичком маниру. Најзначајнија платна насликао је у Београду, Македонији и Словенији. Међу значајним добијеним признањима јесте Политикина награда на VI Јесењој изложби београдских уметника (1933). Његове слике налазе се у београдским музејима и галеријама, као и у приватним колекцијама у земљи и иностранству.

ДЕЛА: Уметнички павиљон на Калемегдану, 1928; Под Шар планином, 1935/1936; Пејзаж из Словеније, око 1947; Капетан-Мишино здање; Предео са белим путем.

ЛИТЕРАТУРА: M. Б. Протић, Савременици, II, Бг 1964; Л. Трифуновић, Српско сликарство 1900--1950, Бг 1973; Добитници Политикине награде, Бг 1979.

У. Рајчевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)