ВРАЧ

ВРАЧ, у хришћанству, светачки лик којем је Бог даровао моћ излечења болести тела и душе. В. (ijatr", medicus, врачь) је стара српска и општесловенска реч за оне који се баве лечењем других, за лекара. У времену турског ропства добила је други смисао који је удаљава од њеног изворног значења, јер Вук Караџић у Рјечнику као њен синоним наводи реч гатар. У оригиналном значењу речи в. нема никаквог магијског елемента нити магијског значења, иако у раду светих лекара има натприродног и чудотворног. Већина њих изучила је тадашње медицинске науке и лечила људе медикаментима (frmakon), а прихвативши хришћанство лечили су људе на чудесан начин именом Христовим, а не лековима. За овај лик постоји још неколико термина који објашњавају њихов рад: исцелитељи (qerapeuthv", medicus, цѣльбьникь), бесребреници (nrguro", argento carens, безсребрьнникъ), безмездници (devkato", misqo", mercede carens, безмьздьникь, без плате, без награде) и чудотворци (qaumatourg", teratopoi", miracula edens, чMдотворьць). Свој рад нису наплаћивали сходно Христовим речима: „Болесне исцељујте, губаве чистите, демоне изгоните, на дар сте добили, на дар и дајите" (Мт 10,8). Многи од светих лекара завршили су живот мученички. Свети исцелитељи, лекари, бесребреници и чудотворци у иконографији се приказују са крстом у једној и кутијом медикамената (панарион) и извесним медицинским инструментима у другој руци. Приказују се на јужном и северном зиду средишњег дела цркве. Као храмовни светитељи добијају место изнад западног портала и на иконостасу, а њихова чуда приказана су у зидном живопису.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)