ВЕТРОВАЉ

ВЕТРОВАЉ, котрљан (Eryngium campestre), вишегодишња зељаста биљка из породице штитара (Umbelliferae). Цела биљка је бодљикава, стабло усправно, високо до 50 цм, разгранато, прекривено дељеним сиво-зеленим бодљикавим листовима, док су доњи листови на дугим дршкама перасто дељени и по ободу такође бодљикави. Цвасти су вршни, збијени штитови лоптастог облика окружени зракасто распоређеним бодљикавим приперцима. Цветови су ситни, неугледни, беличасти. По сазревању стабло се под дејством ветра кида и целу биљку котрља преко отворених површина расејавајући семе. Отуд и народно име в. и котрљан. Честа врста у Србији која расте на степским повшинама, камењарима и утринама. Род Eryngium обухвата око 230 врста, претежно распрострањених у Јужној Америци, док у Европи има 26 врста, претежно у Средоземљу. У Србији расту још четири врсте овог рода од којих су две ендемичне. Обе је описао Ј. Панчић: српски в. (E. serbicum), који расте на серпентинским камењарима Србије и северне Албаније и одликује се танким и дугачким режњевима листова; и балкански в. (E. palmatum), који расте у светлим листопадним шумама и шибљацима, на кречњачкој подлози, обично у клисурама и кањонима, а распрострањен је у скоро свим земљама централног дела Балканског полуострва. Глатки в. (E. planum) расте на влажним низијским слатинастим ливадама и сумња се да је ишчезао из Србије. У приморским крајевима честе врсте су модри в. (E. amethystinum) на кречњачким камењарима јадранског залеђа који је, иначе, веома редак у Србији. На приморским пешчаним плажама Средоземља расте приморски в. (E. maritimum).

ЛИТЕРАТУРА: В. Николић, „Род Eryngium", у: М. Јосифовић, (ур.), Флора СР Србије, 5, Бг 1973.

В. Стевановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)