ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, Милан

ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, Милан, правник, универзитетски професор (Смедеревска Паланка, 10. IX 1904 -- Београд, 16. III 1978). На Правном факултету у Београду дипломирао 1928. Током студија бавио се новинарством, а у периоду 1928--1931. радио као адвокатски приправник. На ПФ у Београду одбранио докторску дисертацију Проблем јединства јавног права. Држава и међународна заједница (Бг 1934). За доцента (1934) и ванредног професора (1937) изабран на суботичком ПФ, на Катедри за државно и уставно право. За ванредног професора на ПФ у Београду изабран 1940, такође при Катедри за државно и уставно право. Током окупације земље остао је на ПФ у Београду у истом звању, да би јануара 1943. био преведен у звање саветника у Министарству финансија. Одатле га је ПФ у Београду преузео 1945, да би са њега, из идеолошких разлога, тобоже на захтев студентске организације, био удаљен 1947. Пре пензионисања радио је као адвокат у Београду. У краткој академској каријери представио се као плодан и савестан писац. Објавио је две краће монографије из државноправне историје (Државноправни положај Хрватске у оквиру Хабсбуршке монархије, Бг 1937; Развој уставности у Србији, Бг 1938) и десетак чланака о основним темама државног и уставног права.

ДЕЛА: „Материјална концепција судске функције", АПДН, 1933, 27 (44), 3; „Сувереност и међународно право", АПДН, 1935, 31 (51), 1--2; „Појам устава", АПДН, 1936, 32 (49), 3; „Разматрања о начелу поделе власти", АПДН, 1937, 34 (51), 6; „Покушај класификације држава (с нарочитим освртом на правну државу)", АПДН, 1937, 34 (51), 6; 1938, 36 (53), 5; „Постанак државе", АПДН, 1939, 39 (56), 3; „О професионалној етици адвоката", Југословенска адвокатура, 1958, V, 3.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Поповић, „Слободан Јовановић -- човек школе", у: С. Врачар (ур.), Дело Слободана Јовановића у свом времену и данас, Бг 1991; Љ. Кандић, Историја Правног факултета у Београду, II/2, Бг 2002.

Р. Марковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)