ВРАНЕШЕВИЋ, Предраг

ВРАНЕШЕВИЋ, Предраг (Нови Сад, 27. V 1946) и Младен (Нови Сад, 21. X 1947 -- Нови Сад, 15. VII 2006), композитори и извођачи музике, мултимедијални уметници. Током студирања на Архитектонском факултету у Београду, В. П. свирао у рок групaмa The Best Nothing (1964) и Мед (1969). Паралелно с музиком бавио се концептуалном уметношћу у групи КôD (1970--1971), с којом је наступао на Седмом бијеналу младих уметника у Паризу (1971). Радио у редакцији студентског листа Индекс као филмски критичар и као уредник филмског програма на Трибини младих у Новом Саду. Дипломирао 1972. и запослио се у Урбанистичком заводу Новог Сада, где је радио до 1981, када је прешао у слободне уметнике. Од 1990. радио као музички уредник у ТВ Нови Сад. В. М. је дипломирао на Пољопривредном факултету у Новом Саду (1973) и до краја живота радио као слободни уметник. Шездесетих година певао је у новосадским групама Фалкон и Неопланта, а онда се прикључио групи Мед.

Већ за прву филмску музику, коју је написао за документарни филм Карпа Аћимовића Године Здрави људи за разоноду (1971), В. П. је добио Златну медаљу за музику Југословенског фестивала документарног и краткометражног филма. Убрзо му се придружио и В. М. и тако је започела њихова креативна сарадња и каријера композитора филмске музике (19 играних, 55 документарних, 66 анимираних, 12 кратких играних и осам ТВ филмова, те 11 ТВ серија и низ кратких ТВ форми). Њихову музику критичари су оценили као сложену допуну филмске слике, која често одређује смисао сцене. Били су и сценаристи и редитељи неколико кратких филмова и телевизијских емисија. Добитници су више награда за филмску музику, међу којима „Бронзаног змаја" Међународног фестивала документарног и краткометражног филма у Кракову (1977), четири Златне медаље и Награде за животно дело Београдског фестивала документарног и краткометражног филма (2007). Сарађујући са значајним редитељима у позориштима широм Југославије, написали су музику за око 100 позоришних представа, највише за СНП (24), затим за позоришта у Београду, Крагујевцу, Лесковцу, Скопљу, Сарајеву, Подгорици, Новој Горици, Ријеци и другим градовима. Гастарбајтер опера (СНП, 1977), прва сценска музика В. П., добила је награду Фестивала професионалних позоришта Војводине. Своје сценско-музичко дело, за време у којем је настало (1971) превише провокативно и до тада само једном (1984) изведено, В. П. прерадио је 2011. и премијерно представио под коначним насловом Нема земља.

С музичарима с којима су радили позоришну и филмску музику В. су 1977. основали вокално-инструменталну групу Лабораторија звука, с којом су одржавали концерте, издали десетак синглова, три албума (Тело, 1980; Дубоко у теби, 1982; Невиност, 1986) и један диск (Нема ниђе те љепоте, 1996). Мада је група била широко популарна, нису имали жељу да се допадну него да руше табуе и померају границе. Њихови концерти су личили на мултимедијалне перформансе, на сцени је наступало петнаестак уметника, створили су препознатљиве ликове (Лепа Јела, Петар Челик, Вилмош Каубој и др.). То је била особена врста пучког позоришта, високог сценског набоја и смисла. Због једног плаката Лабораторије звука В. П. је 1981. осуђен на 40 дана затвора, али је казна, после протеста угледних појединаца, преиначена у новчану. В. су августа 1984. пет вечери наступали у лондонском театру Института савремених уметности где су извели музичко-сценски перформанс Узјахати коње светог Марка.

ЛИТЕРАТУРА: В. Лазаревић (прир.), Лабораторија звука Предрага и Младена Вранешевића, Бг 2007.

Ж. Поповић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)