ВАСИЋ, Милан

ВАСИЋ, Милан, потпуковник (Белотић код Шапца, 21. V 1839 – Белојски вис код Сливнице, 20. XI 1885). После завршене гимназије у Шапцу и Београду, ступио у војску 1859. Као државни питомац боравио је у Пруској 1860–1864, похађајући ватрометско-пиротехничку школу у Берлину. Потом је као поднаредник стажирао у пруској артиљерији (1861–1862) и пиротехничким лабораторијама у Шпандауу (1862–1863). За млађег поднаредника произведен је 1860, за старијег поднаредника 1861, за наредника 1864. Потпоручник је постао 1866, поручник 1871, капетан II класе 1874, капетан I класе 1876, мајор 1878. и потпуковник 1885. Служио је у гарнизонима у Београду, Крагујевцу, Краљеву, Пироту и Ваљеву. После повратка из Пруске, служио је у Главној артиљеријској управи (1866–1867) и артиљеријској лабораторији у Крагујевцу (1868–1874), а затим у трупи као командир батерије. Марта 1876. преузео је команду над I батеријом Тимочке артиљеријске бригаде и са њом учествовао у Првом српско-турском рату 1876–1877. Учествовао је у борбама код Зајечара, а потом је пребачен на моравски фронт, где је учествовао у борбама код Делиграда, Бобовишта, Светог Нестора и Ђуниса. У Другом српско-турском рату 1877–1878. командовао је II Шумадијским артиљеријским пуком у борбама код Беле Паланке, Пирота, Ниша и Марковог Калета. После српско-турских ратова био је командант пиротске окружне команде, командант IV артиљеријског пука и управник Војнотехничког завода. У српско-бугарском рату 1885. командовао је Дринским артиљеријским пуком, али је погинуо првих дана рата. Оликован је Таковским крстом IV и V степена, руским орденом Свете Ане III степена, Златном и Сребрном медаљом за храброст и Златном медаљом за ревносну службу.

ИЗВОРИ: Војни архив; Шематизам Србије, 1867–1885.

ЛИТЕРАТУРА: Ратник, 1886, 16, 5–6; 1904, 500; Узданица, 1902, 4; А. Ј. Милојевић, За отаџбину, Бг 1904; В. Ђорђевић, Српско-турски рат, I, Бг 1907; Историја српско-бугарског рата, I–II, Бг 1908.

Ђорђе Ђурић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)