ВАЗДУХОПЛОВНИ МУЗЕЈ

ВАЗДУХОПЛОВНИ МУЗЕЈ (Музеј ваздухопловства), основан је 1957. у оквиру војног ваздухопловства, у Команди Ратног ваздухопловства (РВ), као „Одсек за историју и музеј југословенског ваздухопловства". Следеће године формиран је Музеј југословенског РВ (МЈРВ) у саставу Команде РВ, којим је руководио начелник у чину потпуковника. Од 1966. В. м. представља заједничку институцију југословенског цивилног и војног ваздухопловства која од 70-их делује под називом Музеј југословенског ваздухопловства (МЈВ), а после осамостаљења Србије добија назив Музеј ваздухопловства (МВ). Током целог периода, под истим кровом, паралелно раде два сегмента В. м., цивилни и војни.

После пресељења из Команде на стари београдски аеродром, В. м. је 1960. отворио прву сталну изложбену поставку. Већина прикупљених експоната пренета је 1967. на нови цивилни аеродром „Београд" (данас „Никола Тесла") код Сурчина и смештена у два новоподигнута хангара, док су већи авиони постављени у простор око Техничке дирекције ЈАТ и касније, у зони пристанишне платформе аеродрома. Крајем 60-их донета је одлука да се наменски изгради нови објекат на међународном аеродрому. За организовање изградње, опремање објекта и постављање сталне изложбене поставке, РВ и 11 цивилних предузећа и организација формирали су 1971. заједничку институцију под називом „Музеј југословенског ваздухопловства у оснивању". На место директора постављен је историчар Чедомир Јанић, кустос В. м. од 1957. Он је од почетка био спиритус мовенс и централна личност у највећој мери одговорна и заслужна за све делатности В. м. Поред огромног доприноса у стварању и раду В. м., оставио je од средине 50-их бројне и драгоцене текстове о српском и југословенском ваздухопловству и њиховим летелицама.

На југословенском конкурсу за архитектонско решење објекта и комплекса В. м. из 1969. победио је пројекат архитекте Ивана Штрауса из Сарајева. После одређених дотеривања и измена пројекта од стране посебне комисије с Александром Дероком на челу, започета је 1975. градња објекта. Препознатљива зграда у облику торуса, јединствене и сложене конструкције, завршена је тек крајем 1988, уз бројне организационе, техничке и финансијске тешкоће. Стална поставка коначно је отворена за публику тек 1989. на две етаже од скоро 6.000 м² изложбене површине.

Захваљујући великој помоћи РВ, али и других ваздухопловних институција и предузећа, као и многих приватних дародаваца, В. м. је сакупио огромну збирку експоната. Музејска збирка оригиналних ваздухоплова садржи око 220 примерака, а неки од њих су светски раритети. Сачуван је највећи број послератних домаћих и страних типова, већином војних. Две реплике се односе на пионирски период (Сарић №1) и I светски рат (Њепор XI Бебе), а један авион (Змај ФН) води порекло из Краљевине Југославије, мада је израђен 1945.

Стална изложбена поставка постављена је на два нивоа у унутрашњости зграде. Садржи 32 авиона, три хеликоптера, седам једрилица, четири беспилотне летелице, прототип ракете „в-з", четири турбомлазна и пет клипних авио-мотора, први модерни радар у југословенском РВ, симулатор летења и др. Значајни периоди националне ваздухопловне историје приказани су посебним тематским збиркама као што су „Српска авијатика 1912–1918" и „Ваздухопловство у Априлском рату 1941. године". На горњој галерији изложено је много оригиналних предмета, делова, докумената, фотографија, цртежа, макета и диорама, а такође и две тематске изложбе које приказују развој домаће ваздухопловне мисли и индустрије 1923–1993, те развој ваздушног саобраћаја од 1923.

На простору око зграде В. м. постављена је спољна изложбена поставка са 12 оригиналних експоната (седам авиона, четири хеликоптера, један радар), а у посебном ограђеном делу иза зграде налази се преко 60 авиона (Галеб, Јастреб, Орао, Г-4 и МиГ-21) који су предати Музеју 1997. током смањивања броја авиона у РВ по Дејтонском споразуму.

Збирка авио-мотора садржи око 130 експоната, од ротативних типова класе I светског рата до редних и звездастих клипних типова, као и млазних мотора. У збирци се налазе и скоро сви домаћи предратни мотори (Јупитер, К-7, К-9, К-14NО) као и послератни (Валтер, Палас, Вајпер). Највећи део мотора изложен је у посебној тематској поставци у специјалном депоу.

Важна је и збирка ваздухопловног наоружања (митраљези, топови, вођене и невођене ракете, бомбе) и муниције. У њој су прве авио-бомбе и стрелице из периода I светског рата, а такође и најсавременије ракете и бомбе преостале из рата са НАТО. Највећи део наоружања је у посебном депоу.

Осим поменутих, В. м. поседује и око 8.000 других историјских и техничких експоната. Студијска збирка макета летелица, због бројности, разноврсности, квалитета и тачности, заслужује посебну пажњу. Садржи око 230 макета у размерама 1:10 до 1:20, израђених техником ламелираног дрвета, моделарском техником и применом плексигласа. Посебну вредност представљају оригиналне макете авиона (укупно осам) које су рађене у земљи пре и после II светског рата, за аеродинамичка испитивања у страним и домаћим аеротунелима.

У депоу библиотеке чувају се ваздухопловна литература, часописи, брошуре и други штампани материјал, а у фототеци огроман број фотографија, негатива и плоча. У архиви техничке документације налазе се цртежи авиона, једрилица, мотора и друге опреме, упутства за експлоатацију 180 ваздухоплова, извештаји са испитивања авиона и друга техничка документација, као и хемеротека. Посебне збирке предмета су меморијалне збирке значајних ваздухопловних личности које садрже униформе, ордење, плакете, документа, трофеје, оружје и др.

По типу, В. м. припада групи историјско-техничких музеја, а по класификацији међународне организације музеја (International Council of Museums – ICOM) сврстава се у категорију специјалистичких музеја. По међународним критеријумима, В. м. се убраја међу водеће институције тога типа и представља једну од највреднијих националних колекција на свету. У њему се организују изложбе, окупљања и друге манифестације. У холу се налази специјализована продавница макета, литературе и сувенира као и бифе. Музеј представља значајну туристичку дестинацију за велик број туриста из иностранства.

ЛИТЕРАТУРА: Č. Janič, „Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva", YUVAM Bilten, Sečovlje, 1989, 2; Лет дуг седам деценија, Бг 1997; Д. Костић, „Музеј ваздухопловства и посетиоци", Лет, 1998, 1; П. Миладиновић, „Ваздухопловни музеји и збирке у свету", Лет, 1998, 1; Ч. Јанић, „Музеј југословенског ваздухопловства у ратним збивањима 1999. године", Лет, 2000, 2; „Делатности Музеја југословенског ваздухопловства од 2000. до 2002. године", Лет, 2004, 3; „Музеј ваздухопловства Београд", ЈАТ Ревија, март 2007; Годишњак српског ваздухопловства за 2008–2009. годину, Бг 2010; Ч. Јанић, О. Петровић, Кратка историја ваздухопловства у Србији, Бг 2011.

Огњан М. Петровић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)