ВЕЛИСАВЉЕВ, Милорад

ВЕЛИСАВЉЕВ, Милорад, педијатар, универзитетски професор (Ботош, Банат, 25. XII 1922 – Нови Сад, 25. X 2001). На Mедицинском факултету у Београду дипломирао (1951), специјализирао педијатрију (1955), те радио као асистент на Институту Одељења за изучавање исхране народа при САНУ и на Катедри педијатрије. Докторирао је 1960. тезом „Хематолошке карактеристике и терапија анемије новорођенчади". Као шеф Одељења за новорођенчад при Гинеколошко-акушерској клиници у Новом Саду (1961) први уводи егсангвинотрансфузију. Преласком на Дечју клинику именован је за првог начелника Одељења за новорођенчад. Потом је био директор Института за здравствену заштиту мајке и детета и управник Дечје клинике (1964–1982). За доцента Мед. ф. у Новом Саду биран је 1965, а за редовног професора 1978. Једно време је предавао и предмет Увод у медицину и историја медицине. Био је председник (1984–1985) и почасни председник СЛД–ДЛВ, те председник Педијатријске секције Војводине. Највећи допринос је дао развоју неонатологије у Војводини, у то време код нас младој грани педијатрије, коју је у Новом Саду он и основао. Такође је активно радио на проблему исхране новорођенчади и објављивао публикације из те области, претежно просветитељског карактера (Кувар за бебе, Н. Сад 1983; и Г. Велисављев, Ви и ваша беба, Н. Сад 1996 и др.). Године 1954. написао је први југословенски уџбеник педијатрије за средње медицинске кадрове (Педијатрија за средње медицинске кадрове, Бг 1954), а најзначајније му је дело Клинички лексикон у седам томова (Бг 1971–1981). Пред крај живота објавио је књигу о своме родном месту Ботошу, где је и сахрањен. Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним венцем (1972) и био именован почасним чланом Медицинске академије СЛД и Хрватске медицинске академије.

ДЕЛА: „Исхрана и здравствено стање деце у Тимочкој крајини", Зборник радова Института за медицинска истраживања САНУ, 1960, 8; „Биоархеолошка студија патолошких институција", МП, 1961, 14, 10; Биометријске дечје таблице, Н. Сад 1962; „Особености крвне слике новорођеначког периода", МП, 1963, 16, 3; Аспирација у неонатологији, Н. Сад 1963; Моје дете и исхрана, Бг 1964; „Крвне групе и физиолошка жутица", МП, 1969, 22, 5–6; Педијатрија, 1, Н. Сад 1971; Медицинска генетика – наследне болести, Н. Сад 1979; и Ж. Гавриловић, „Антрополошка одступања у хуманој врсти", Гласник Антрополошког друштва Војводине, 1983, 20.

ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Новог Сада, 5, Н. Сад 1996; А. Цвејић, Ј. Максимовић, „Проф. др Милорад Велисављев (1922–2001) – In memoriam", МП, 2002, 55, 1–2.

Јован Максимовић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)