ВИШЕГРАД

ВИШЕГРАД, oстаци средњовековног утврђења на брегу у клисури Бистрице, око 3 км југоисточно од Призрена. Није познато када је подигнут. Краљ Милутин га је даровао цркви Богородице у Призрену. Његов наследник краљ Стефан Дечански, потврђујући овај прилог, одредио је да се ту чува ризница и да буде прибежиште за случај опасности, а да га чува епископ са својим људима. После изградње манастира Св. архангела на обали Бистрице под Вишеградом, средином XIV в., цар Стефан Душан га је доделио својој новооснованој задужбини. Турци су 1455. заједно са Призреном освојили и В. Основа утврђења на брегу има облик неправилног полигона, дужине 50 а ширине око 15 м. Бедеми су му били ојачани са 4--5 кула. Највећа кула, кроз коју се улазило у град, налазила се на североисточној страни. Била је солидно грађена са полукружним угаоним ојачањима и имала је зидано степениште за излаз на спрат. Међу нашим средњовековним утврђењима представља особен пример конструкције главне куле -- донжона. У унутрашњости утврђења налазе се остаци мале цркве Св. Николе, која се помиње у повељи краља Милутина. Нижи делови утврђења дограђени су после подизања манастира и повезани су у јединствену целину са цитаделом на брегу.

ЛИТЕРАТУРА: И. Здравковић, Средњовековни градови и дворци на Косову, Бг 1975; Задужбине Косова, Бг 1987; С. Мишић, Т. Суботин Голубовић, Светоарханђеловска хрисовуља, Бг 2003.

М. Поповић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)