ВУЧКОВИЋ, Константин

ВУЧКОВИЋ, Константин, трговац, добротвор (Дабар код Санског Моста, Босна, 1828 -- Сплит, 14. X 1893). Пошто је већ у детињству, после смрти мајке и замонашења оца Тодора, остао без родитеља, прихватио га је стриц Силвестер, калуђер манастира Крка и српски добротвор. Описменивши га, стриц га је после годину дана запослио у трговачкој радњи Павасовића у Скрадину. У италијанској школи у Скрадину наставио је школовање и научио италијански језик. Као петнаестогодишњак отишао је у Трст и пет година провео код трговца Александра Ковачевића. У Трсту је упознао сплитског трговца и добротвора родом из Босне Ристу Тузлића. На Тузлићев позив, 1848. је дошао у Сплит и ступио у његову службу. Када се Тузлић 1856. преселио у Трст, поверио му је вођење сплитске радње, коју му је и завештао, под условом да се никад не жени и да иметак користи у добротворне сврхе. Осамосталио се после Тузлићеве смрти 1862. Вешто тргујући и у Хабзбуршкој монархији и изван ње, нарочито житом са Црног мора, постао је један од најбогатијих Сплићана. Не одајући се луксузном животу, био је наклоњен књизи, посебно историјским делима и италијанској књижевности. Образовао се и путујући по свету, обилазећи Србију, Грчку, Италију, Швајцарску, Немачку. Био је члан Матице српске у Новом Саду и члан Панчевачког српског црквеног певачког друштва. Помагао је херцеговачке устанике (1875--1878), финансирао српске студенте и дистрибуирао књиге по српским селима. За наследника је одредио свог сарадника Стевана Перовића, синовца мостарског владике Серафима, под истим условима под којима је и сам наследио Тузлића. Велике суме новца оставио је за оснивање -- по угледу на Матицу српску у Новом Саду -- културно-просветног друштва Матица српска у Дубровнику чији је циљ, према његовој замисли, требало да буде „ширење српске наставе" искључиво на ћириличном писму; за оснивање српске гимназије у Сарајеву, за подизање српске цркве у Сплиту. Извесне суме је завештао православним црквама у Босни (у Санском Мосту, Дабру, Петровцу, Гламочу, Ливну, Бугојну и манастиру Гомионици код Бањалуке) и Далмацији, као и сплитској сиротињи, сплитском Радничком друштву, Београдској трговачкој омладини и Српском лекарском друштву.

ЛИТЕРАТУРА: А. Гавриловић, Знаменити Срби XIX века, Зг 1904; Велики српски просвјетни добротвор Константин Вучковић, његов живот и рад (1828--1893), Дубр. 1909; Привредник, 1909, 18; М. Томандл, Споменица панчевачког Српског црквеног певачког друштва 1838--1938, Пан. 1938; Б. Ковачевић, „Матица у Дубровнику", у: С. Кораћ (ур.), Вјетром вијани: споменица Српског културног друштва „Просвјета", Зг 1971.

С. Божић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)