ВРУТЦИ

ВРУТЦИ, село у БиХ, на југозападном крају Сарајевског поља, у непосредној близини врела Босне. Ту су, на локалитету званом Црквина, откривени остаци прероманичке грађевине, идентификоване са Црквом Св. Стефана, која се помиње 1244. у повељи угарског краља Беле IV као посед епископа босанског (Вrudchy ubi est ecclesia sancti Stephani prothomartiris). Реч је о једнобродној грађевини, основе у виду издуженог правоугаоника, са споља правоугаоном апсидом на источној страни. Могуће је да је имала и припрату, а зидана је ломљеним каменом. Археолошка истраживања сведоче да је црква била изнутра живописана и да је претрпела темељну обнову. Старија грађевина, масивних зидова, имала је камене сводове, док је кровна конструкција обновљене цркве била од дрвета. На локалитету је пронађено педесетак фрагмената украсне пластике која је углавном припадала деловима камене олтарске преграде. Прероманички стил пластике, рађене у белом пешчару, упућује на то да је првобитна црква у В. саграђена у другој половини IX или током првих деценија X в., тј. у време када је Босна била „област унутар Србије" (С. Ћирковић). У северозападном углу наоса пронађена су два гроба, а око цркве се временом формирала некропола од које се до данас сачувало 80 стећака у облику сандука, без украса. У гробовима је пронађен разноврстан материјал, поред осталог и фрагменти две наушнице, датоване у IX --XI столеће. Оне се, као и остали покретни материјал из Цркве Св. Стефана, чувају у Археолошком одељењу Земаљског музеја БиХ у Сарајеву.

ЛИТЕРАТУРА: T. Главаш, „Ископавање прероманичке цркве у Врутцима код врела Босне", ГЗМБиХ, 1982, 37; С. М. Ћирковић, „'Насељени градови' Константина Порфирогенита и најстарија територијална организација", ЗРВИ, 1998, 37.

М. Марковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)