ВРЗИНО КОЛО

ВРЗИНО КОЛО, лист за сатиру и књижевност који је излазио у Београду 7. XII 1872 -- 29. VI 1873 (бр. 18). Најављено да излази четири пута мјесечно. Уређује, издаје и одговара Петар Ј. Периновић. Стварни уредник и главни сарадник био је Милован Глишић. Лист је настао осамостаљењем истоимене рубрике у Враголану, с циљем да претреса и износи „све мане и недостатке" на пољу приватног и јавног живота, потврђујући припадност покрету С. Марковића. Ликовни прилози и стилизације заглавља указују на класну оријентацију (борба сељака против господе). У тобожњим писмима из далеких земаља подругљиво се описују прилике из српских паланки и села, подсјећајући на Домановићеву каснију Страдију. Прилози су анонимни или потписани псеудонимима, а несумњиво их је највећим дијелом написао М. Глишић. Најчешћи су поступци пародирања функционалних стилова, грубе фолклорне слике, политичке алузије, хумористичко-сатиричне обраде актуелних тема у облицима разговора, басана и сличних кратких прозних форми (развијеније анегдоте, приче или портрети), интонираних редовно из перспективе човјека са села. Као типичан облик сатиричне прозе појављује се оквир са сном, или „далекоисточни мотиви" (тобожњи дописи из Јапана, Кине). Такође се објављују позоришне критике и осврти на прилике у пјесништву, у духу основних идеја С. Марковића. У разноликим рубрикама налази се тематски, стилски, па и морфолошки предзнак Домановићеве сатире: оквири сна, мотив стране земље, ироничне и саркастичне перспективе домаће средине, честа алегоризација и чврста веза са свакодневним говором и функционалним стиловима.

ЛИТЕРАТУРА: А. Раденић, Социјалистички листови и часописи у Србији 1871--1918, Бг 1977; Д. Иванић, Књижевна периодика српског реализма, Бг 2008.

Д. Иванић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)