ВУЧКОВИЋ, Михаило

ВУЧКОВИЋ, Михаило, економиста, универзитетски професор, песник (Београд, 18. VII 1908 – Београд, 2. II 1978). После гимназије и средње музичке школе, у Београду дипломирао 1932. и одбранио докторску дисертацију 1936. на Правном факултету. Специјализацију завршио у Француској. До почетка II светског рата радио у Одељењу за економска изучавања Аграрне банке у Београду. У његовој кући одржавали су се састанци руководилаца КПЈ. Био је на списку за стрељање, па рат проводи у илегали. Након рата, учествовао у раду СКЈ. На Пољопривредном факултету у Земуну изабран је у звање доцента 1946. и ванредног професора 1949, на Економском факултету у Београду у звање ванредног професора 1950. и редовног професора 1955. Био је продекан ЕФ и проректор Универзитета у Београду (1952--1955). Каријеру је посветио унапређењу југословенских задружних организација: био је утемељивач југословенског задругарства и један од најзначајнијих теоретичара задругарства светског ранга. Аутор је првог уџбеника у тој области Задругарство (Бг 1946). Предавао је на најзнаменитијим европским универзитетима, на Сорбони и Оксфорду. Радио као члан Управног одбора Савеза набављачких задруга државних службеника (1944), члан Управног одбора Главног савеза српских земљорадничких задруга (1944–1945), секретар Главног задружног пословног одбора (1945), генерални секретар Главног задружног савеза ФНРЈ (1946–1948), члан Комитета за задругарство Владе ФНРЈ и члан Научне секције Савеза економиста Југославије. Био један од оснивача и члан Савеза економиста Србије (1947) и један од оснивача и члан Акционог одбора Друштва за културну сарадњу Југославије са СССР (1945). Учествовао је и у раду бројних међународних институција. Изабран за представника југословенских задружних организација у Савету Међународног универзитета у Паризу, за члана Централног комитета Међународног задружног савеза у Лондону (1946), члана Одбора за задругарство Међународног бироа рада у Женеви (1948) и члана Управног одбора Међународног задружног института у Хамбургу. Био је уредник Сељачких новина (1939), те оснивач (1945) и уредник листа Задруга. Објавио је бројне научне радове о задругарству у домаћим часописима, а писао је и за француске, чехословачке, пољске, белгијске, енглеске, албанске, јапанске, индијске и америчке научне часописе. Аутор је низа одредница у Енциклопедији Југославије, Пољопривредној енциклопедији и Економском лексикону. Бавио се музиком и у младости објавио збирку песама Беле вране (Бг 1929). Био је почасни председник Београдске филхармоније (1970). Одликован је Орденом рада са црвеном заставом.

ДЕЛА: Нови задружни закон и задружна начела, Бг 1939; Сељаци и задругарство, Бг 1939; Задругарство јуче и данас, Бг 1945; О задругарству у СССР-у и о задругарству код нас, Бг 1946; Kooperativizmi në Bashkimin sovjetik, Tirana 1947; Le régime juridique des terrains agricoles, Бг 1951; Comment réaliser les principes coopératifs dans l'économie publique, Бг 1951; Нови моменти социјалне структуре руководства ЗЗ НРС, Бг 1952; A Century of Yugoslav cooperation, Бг 1956; Историја задружног покрета у Југославији 1918--1941, Бг 1956; Проблематика земљорадничког задругарства, Економска политика ФНРЈ, Бг 1957; Les principes coopératifs hier, aujourd' hui, demain − pays socialistes, Liège–Paris 1966; Економика пољопривреде са задругарством, Бг 1967; Удруживање пољопривредних производа, Бг 1970.

ЛИТЕРАТУРА: Задружни лексикон ФНРЈ, Зг 1957; К. Н. Милутиновић, Др Иван Рибар, Сисак 1968; Четири деценије рада професора др Михаила Вучковића на задругарству, Бг 1976; Политика, 2. II 1978; Др Иван Рибар у записима сувременика, Зг 1981; Универзитет у Београду 1838–1988, Бг 1988.

Милена Јоксимовић Пајевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)