ВАЈС, Алберт

ВАЈС, Алберт, правник, универзитетски професор (Земун, 3. X 1905 – Београд, 4. IV 1964). Студирао је осам семестара филозофију и два семестра комерцијалне науке у Берлину и Паризу, да би 1928. дипломирао, а наредне године докторирао на Правном факултету у Загребу. Био је судски и адвокатски приправник у Новом Бечеју и Зрењанину, а након положеног адвокатског испита бавио се адвокатуром у Београду. На почетку II светског рата мобилисан као резервни официр југословенске војске и заробљен. До краја рата био је у логорима, прво у Италији, па у Офенбургу, Нирнбергу, Оснабрику, Стразбуру и Баркенбригеу, где је био активно укључен у антифашистички покрет. Вратио се у земљу априла 1945. и, поред нарушеног здравља и велике трагедије (страдали су му син јединац, мајка, супруга и сви чланови ближе породице) одмах је почео дa ради у Државној комисији за утврђивање злочина окупатора и његових помагача. Од новембра 1945. до октобра 1946. учествовао је у судским процесима које је водило Међусавезничко војно тужилаштво при Међународном војном суду у Нирнбергу, а касније у процесима Ајхману и Артуковићу. Од оснивања Института за међународну политику и привреду 1948. до децембра 1952. руководио је Секцијом за међународно право. У својству хонорарног наставника од 1947. предавао је Општу историју државе и права на ПФ у Београду, где је биран у сва звања, а редовни професор постао 1961. Од увођења последипломских студија предавао је Историју буржоаских кодификација и Историју цивилизације. Један је од оснивача Института за правну историју на матичном факултету. Међународно јавно право предавао је на Вишој школи Министарства унутрашњих послова (1950–1953) и Вишој управној школи за унутрашње послове (1957/58), а на Високој школи политичких наука предавао је Развитак цивилизације (1960–1963). Ерудита и полиглота, у науци се посебно истакао као врсни зналац историје цивилизације, историје права и стручњак за међународно кривично право, посебно у области геноцида. Као члан Савета за законодавна питања учествовао је у доношењу већег броја закона, био је и у Комисији за прикупљање и објављивање међународноправних аката Југославије за период од 1918. до 1941. Изузетан познавалац јеврејске традиције и културе, од младости је био активан у јеврејским организацијама, да би од 1948. био председник Савеза јеврејских општина Југославије. На студијама је објављивао лирску поезију у часописима Гидеон и Хоноар, а од тада се јавља и чланцима из правне и јеврејске тематике, најчешће у часописима: Међународни проблеми, Анали Правног факултета у Београду, Архив за правне и друштвене науке, Међународна политика, Јеврејски алманах, Јеврејски преглед, Yearbook on Human Rights и др. Био је приређивач, уредник и писац пропратних текстова већег броја публикација: Злочин фашистичких окупатора и њихових помагача против Јевреја у Југославији (Бг 1952); Преглед развоја међународно-правних односа југословенских земаља од 1800. до данас (Бг 1953) и др. Необјављени рукописи су му: Историјски развој адвокатуре, Однос историје и социологије, Неке карактеристике старих кодекса.

ДЕЛА: Општа историја државе и права, Бг 1953; и Љ. Кандић, Општа историја државе и права, Бг 1962; Развитак цивилизације, Бг 1965.

ЛИТЕРАТУРА: М. Бартош, „Др Алберт Вајс", АПФБ, 1964, 2–3; Споменица: Алберт Вајс 1905–1964, Бг 1965; Зборник радова из правне историје посвећен Алберту Вајсу, Бг 1966; М. Мирковић, „Двадесет година од смрти др Алберта Вајса", АПФБ, 1984, 6.

Светлана Мирчов

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)