ВЛАДОЈЕ

ВЛАДОЈЕ, тепчија (?, крај XIII в. -- ?, после 1326). Био је члан централне државне управе последњих година владавине Краља Милутина. По владаревом наређењу „утесао" је међе, односно извршио разграничење између села Белаћевца, које је припадало српском краљу, и села Куманова, на доњем току Дренице, које је припадало Српској архиепископији, што је било у складу с његовим надлежностима. Када је Стефан Дечански потчинио Белаћевац Призренској епископији (1326), наредио је да сеоске међе остану непромењене, како их је тепчија В. „утесао" неколико година раније. В. је задржао свој положај у централној управи, титулу и звање тепчије и за време владавине Стефана Дечанског, што му је омогућавало да се налази у владаревој близини. Када је Стефан Дечански потврдио трговачке повластице Дубровчанима и поводом тога 25. III 1326. издао посебну исправу, били су присутни краљеви најближи сарадници: војвода Младен, односно „војвода стегоноша" и родоначелник Бранковића, затим тепчија В. и челник Ђураш. Владареви сарадници наведени су према постојећој хијерархији.

ИЗВОРИ: Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I, Бг -- Ср. Карловци 1929; С. Мишић, „Хрисовуља краља Стефана Уроша III Призренској епископији", ССА, 2009, 8.

ЛИТЕРАТУРА: М. Благојевић, „Тепчије у средњовековној Србији, Босни и Хрватској", ИГ, 1976, 1--2; Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 1997.

М. Благојевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)