ВУКОВИЋ, Божидар

ВУКОВИЋ, Божидар (Dionisio della Vecchia), штампар, издавач, племић (? -- Венеција, после 6. XI 1539). Вероватно је рођен у Подгорици, пре 1516. преселио се у Венецију где је наставио да се бави трговачким пословима и где је у два наврата покретао српску штампарију. Уз српски потпис Вуковић од Ђурића Подгоричанин, користио се и породичним презименом своје супруге Аполоније della Vecchia (према венецијанском дијалекту чита се Веча). Два његова тестамента, један из фебруара 1534. и други из 6. XI 1539, сведоче како о знатној имовини коју је поседовао од Венеције до Подгорице, Бара и Скадра, тако и о члановима уже породице и родбинским везама које је одржавао у отаџбини. Током 1540. већ је био упокојен, а у складу са својом последњом жељом, сахрањен је у манастиру Старчева Горица на Скадарском језеру. В. је био друштвено и политички активан -- 1534. званично је од цара Карла V проглашен за племића а 1536. постао је председник (гасталд) Братства Грка у Венецији. Нешто касније, од истог цара и папе Павла III добио је дозволу за штампање српских књига. Штампарија је организована у два наврата. На изради књига учествовала су црквена лица из српских земаља -- Пахомије „од Црне Горе од Реке" (у првом циклусу), Мојсије Дечанац, Теодосије и Генадије из Милешеве (у другом циклусу). Осим увођења различитог формата књиге, штампарију одликује и обилно коришћење илустративног материјала, које је у Минеју најснажније испољено. Штампарија коју је у Венецији основао В. радила је све до осме деценије XVI в.

С. Бојанин

Рад на издавању српских богослужбених књига отпочео је непосредно по утемељењу штампарије (1519), потпомогнут монасима Пахомијем са Скадарског језера, Мојсијем Дечанцем, родом из Будимља, и Теодосијем и Генадијем из Милешеве. Штампао је Служабник (1519), Псалтир са часловцем (1520), Зборник за путнике -- Молитвеник (1520), Зборник за путнике -- Молитвеник (1536), Октоих петогласник (1536--1537) и Празнични минеј (1538). Нека од тих издања касније су прештампавана. Благодарећи посредницима из Дубровника, Котора и Милешеве, књиге из штампарије В. широко се распрострањују по православним крајевима где доприносе очувању верског и националног идентитета српског народа под турском влашћу. Поред узорне штампе и пробраних текстова преузетих из српског рукописног наслеђа, на популарност издања штампарије В. посебно је утицала графичка опрема. Док је у првим књигама она једноставна, сачињена од иницијала и заставица које доследно опонашају рукописну орнаментику, у последње три књиге она се знатно усложњава и обогаћује бројним ликовима светитеља и празничних сцена. Невеликог формата и складно уклопљене у штампани текст, те илустрације извела су најмање двојица искусних дрворезаца наглашеног осећања за нарацију, декоративност и чистоту цртежа. Њихови иконографски предлошци потичу из српског сликарског наслеђа, о чему најречитије сведоче ликови светих Саве Српског, Симеона Немање и Стефана Дечанског. Богатством дрвореза нарочито се истиче Празнични минеј. Његове илустрације послужиле су касније као предлошци српским илуминаторима, златарима и живописцима (зидно сликарство у Св. Клименту у Мостаћима, Никољу и Благовештењу Кабларском), а утицале су и на графичку опрему руске, украјинске, грчке и румунске штампане књиге.

Поред трговачких послова и штампарства, В. је као имућан и образован млетачки грађанин доста путовао, бавио се политиком а остао је упамћен и као приложник манастира на Скадарском језеру, Милешеве, Хиландара и цркава Св. Ђорђа Грчког у Венецији и Св. Ђорђа у Подгорици. О В. је Катарина Брајовић написала роман Штампар и Вероника (Бг--Цт 2012).

З. Ракић

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902; Д. Медаковић, Графика српских штампаних књига XV--XVII века, Бг 1958; Ј. Тадић, „Тестаменти Божидара Вуковића, српског штампара", ЗФФ, 1963, VII/1; С. Петковић, „Порекло илустрација у штампаним књигама Божидара Вуковића", ЗМСЛУ, 1976, 12; А. Сковран, „Војвода Божидар Вуковић -- Dionisiо della Vecchia, гасталд Братства св. Ђорђа Грчког у Венецији", Зограф, 1977, 7; Ј. Миловић (ур.), Штампарска и књижевна дјелатност Божидара Вуковића Подгоричанина, Тг 1986; М. Пешикан, К. Мано Зиси, М. Ковачевић (ур.), Пет векова српског штампарства 1494--1994: Раздобље српскословенске штампе XV--XVII век, Бг 1994.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)