ВУКМАНОВИЋ, Лука

ВУКМАНОВИЋ, Лука, свештеник, професор, богословски писац (Утрг, Црмница, 14. X 1907 -- околина Камника, Словенија, мај 1945). По завршеној нижој гимназији и богословији на Цетињу, служио као парох у Грахову и Подгору. Богословски факултет у Београду завршио ванредно 1935. и постао професор цетињске богословије, а 1940. докторирао (Материјалистичко и хришћанско схватање историје, Ск--Бг 1940). Обнављао храмове и радио на просвећивању парохијана, основао читаоницу и добротворни фонд. Патријарх Гаврило Дожић отпустио га је из службе, али га је потом послао у Гостивар за пароха, а потом за вероучитеља у гимназији у Скопљу. Потом у гимназији на Цетињу предавао немачки језик. Ухапшен је и осуђен на смрт, али га је спасио митрополит Јоаникије (Липовац), тврдећи да је био против комунистичког покрета. Подржавао је борбу против немачких и италијанских окупатора, али не и комунистичку револуцију за коју се борио његов рођени брат Светозар Вукмановић Темпо. Пред крај рата кренуо је са митрополитом Јоаникијем и црногорским четницима пут Словеније. Код Камника је стрељан, а његов најстарији син Чедо присиљен да ступи у партизане. Иако широког интересовања изван богословља, стављао је веру и морал на прво место. Ослоњен на филозофију и психоанализу, његошевски је посматрао свет око себе и расуђивао. У времену 1927--1943. сарађивао је у многим листовима. Канонизован је 2000, а монах Павле (Кондић) објавио је 2002. његову књижевну заоставштину.

ДЕЛА: Сабрана дела I--III, Цт 2002.

ЛИТЕРАТУРА: С. Вукмановић Темпо, Револуција која тече, II, Бг 1971; Р. Милошевић, Свеци српског народа, Смед. 2004.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)