ВОШЊАК, Богумил

ВОШЊАК, Богумил, правник, политичар, публициста (Цеље, Словенија, 4. IX 1882 -- Вашингтон, САД, 18. VI 1959). Студирао је право у Прагу, Грацу и Дунају, где је 1906. докторирао, а студије наставио у Паризу и Хајделбергу. Понесен познавањем балканских земаља, које је упознао путујући као ђак, већ се 1914. залагао за државно јединство Југословена. Мобилисан по избијању I светског рата, избегао је руско заробљавање, успео да се врати у Словенију и потом избегне у Италију. Гајећи велико поштовање према српској држави и српским ратним циљевима, приступио је Југословенском одбору и укључио се у југословенску пропаганду, радећи у Италији, Швајцарској, Француској, Енглеској и САД. Био је учесник Крфске конференције (јун -- јул 1917) и са регентом Александром Карађорђевићем обилазио Солунски фронт. Током мисије у САД (1918), уручио је посланицу председнику Вилсону, покушавајући да га придобије за идеју југословенске државе. О овим је својим искуствима написао исцрпно сведочење (У борби за уједињену народну државу: утисци и опажања из доба светског рата и стварања наше државе, Љуб. -- Бг -- Зг 1928). По завршетку рата предавао је Државно право на Универзитету у Љубљани (1919--1920). Биран на листи Самосталне кметијске странке, био је посланик у Уставотворној скупштини (1920--1921), у којој је, као члан Уставотворног одбора, гласао за Видовдански устав (1921). Током 1921. и 1923. био је посланик Краљевине СХС у Чехословачкој, а потом је живео у Београду. Одан југословенству, сматрао је да је културно јединство било основни југословенски проблем, те да је задатак културног уједињавања требало да изврши народна интелигенција („Југословенски национализам и југословенски аграризам", Југословен, децембар 1931, 2). За време II светског рата био је близак гледишту Драгољуба Драже Михаиловића, због чега је 1945. емигрирао у САД. Био је научни сарадник Библиотеке Колумбија у Њујорку, а у листовима југословенске емиграције објављивао бројне текстове, покушавајући да мири њене завађене струје. Остао је словенофил и Југословен, веран идејама из времена настанка југословенске државе.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Јанковић, Југословенско питање и Крфска декларација 1917. године, Бг 1967; Б. Глигоријевић, Парламент и политичке странке у Југославији (1919--1929), Бг 1979; З. Вучковић, Сећања из рата, Бг 1990; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939--1945, Бг 1992; Љ. Петровић, „У потрази за измишљеном стварношћу. Југословенски идентитет у часопису Југословен", Историја 20. века, 2007, 1.

М. Радојевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)