ВУЧИЋЕВИЋ, Илија Ика

ВУЧИЋЕВИЋ, Илија Ика, глумац (Ужице, 20. VII 1873 -- Сарајево, 7. XII 1932). Први пут ступио на сцену са ансамблом Народног позоришта из Београда приликом њиховог гостовања у Пожаревцу 1891. По завршетку гостовања прешао у путујућу трупу Петра Ћирића, у којој је дебитовао на гостовању у Даљу и играо до 1895. када је ангажован за члана Народног гледалишча у Љубљани. У њему је наступао целу једну сезону као први Србин на словеначкој сцени. После Љубљане играо је у путујућем позоришту Ђуре Протића. Трупа је распуштена 1898, те је прешао у нишки „Синђелић" (1899--1906). Био је члан, редитељ и управник Градског позоришта у Шапцу (1905--1907), затим у трупи М. Лазића Чичка (1907--1909), те дужи период глумац, редитељ и технички шеф Књажевског црногорског народног позоришта на Цетињу (1910--1918). Играо је и у трупи филијале Хрватског земаљског казалишта под управом Михаила Ере Марковића током 1911. У периоду 1901--1915. повремено је наступао у Веселом позоришту Михаила Бркића, те у Крагујевачком позоришту под управом Михаила Лазића (1907--1909). У трупи Емила Надворника и Леона Финција у Сарајеву био је 1919, а од 1920. до смрти члан НП у Сарајеву, у којем је прославио 25-годишњицу глумачког рада. Спадао је међу најомиљеније српске комичне глумце прве четвртине ХХ в. Био је глумац бујног и необузданог темперамента, индивидуалиста, склон импровизацији, импулсиван. Његов хумор био је сочан, помало груб, изненадан, ближи гротески и водвиљу него реалистичком захвату. Био је изузетно маштовит и умео је да пронађе обиље финих детаља у масци, гесту, покрету и тону. Његов глумачки дијапазон био је изузетно широк, од Нушића до Молијера, од националног репертоара до салонске комедије. Значајне улоге: Арган (Ж. Б. П. Молијер, Уображени болесник), Г. Журден (Ж. Б. П. Молијер, Грађанин племић), Градоначелник (Н. В. Гогољ, Ревизор), Кајгана (Н. В. Гогољ, Женидба), Баберле (Т. Брандон, Карлова тетка), Брајтнбах (А. Бах, Шампион), Отац Мартин (Ф. и П. Шентан, Отмица Сабињанки), Жутилов (Ј. С. Поповић, Родољупци), Мита Крадић (Е. Тот -- С. Дескашев, Сеоска лола), Максим (Ј. Веселиновић -- Д. Брзак, Ђидо), Калча/Смук (С. Сремац -- В. Миљковић, Ивкова слава), Вуле Пупавац (М. Глишић, Подвала), Јеротије (Б. Нушић, Сумњиво лице), Јеврем Прокић (Б. Нушић, Народни посланик), Аћим Кукић (Б. Нушић, Протекција), Јованча Мицић (Б. Нушић, Обичан човек и Пут око света).

ЛИТЕРАТУРА: Б. Јевтић, Десет година сарајевског позоришта, Сар. 1931; Народно позориште Сарајево 1921--1971, Сар. 1971; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; С. Јанић, Б. С. Стојковић, „Нишко позориште 1887--1944", Театрон, 1981, 30/31/32; Путујуће позоришне дружине у Срба до 1944. године, Бг -- Н. Сад 1993; Стољеће Црногорског државног театра -- репертоари, Цт 2010.

О. Марковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)