ВИСОЧКИ МАНАСТИР

ВИСОЧКИ МАНАСТИР, са храмом Богородичиног рођења, смештен на огранцима Старе планине над Височком реком код села Височка Ржана, отуда називан Ржански и Височкоржански. Подигнут је у средњем веку, али је у времену турског освајања порушен и у рушевинама лежао до средине XIX в. Садашњи храм саграђен је 1830. на темељима старијег. Турске власти дозволиле су 1851. комплетну обнову коју је уз помоћ верника извео монах Теодосије, поставивши нов иконостас 1852. Храм је зидан од тесаног камена, низак осмострани тамбур куполе је омалтерисан, са по три мала округла застакљена отвора на свакој страни. Полукружне олтарска и певничке апсиде ниже су од храма. Храм на бочним странама и на свакој апсиди има по један прозор. Звонара је посебан објекат. Био је под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, потом Бугарске егзархије (1871–1878), а по ослобођењу од Турака под јурисдикцијом Београдске митрополије. Бугарски свештеник, којег је поставила Бугарска егзархија, однео је у Бугарску сав црквени инвентар који је затекао у манастиру, а 1885. Бугари су га темељно опљачкали, покупили сву стоку и отерали у Бугарску. Манастирску кућу у селу, која је издавана у закуп српским цариницима, спалили су и порушили. Поново је обновљен крајем XIX в., када су олтар и део брода живописани. Обнављан је више пута после II светског рата.

ЛИТЕРАТУРА: Митрофан, „Манастир Ржански", Црквени гласник, Лесковац, 1888, 23; С. Милеуснић, Манастири Србије, Бг 2002.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)