ВУК

ВУК, лист за књижевност и умјетност, који је излазио у Задру 1885. Власник и уредник био је Марко Цар. Покренут као српско гласило, без већих трагова националне искључивости, а изашло је десет бројева. М. Цар је био главни, некад готово једини сарадник (поред Ј. Берсе и П. Касандрића), тежио је да створи модерни лист за књижевност, напуштајући модел забавно-поучног гласила и дајући предност критици, есејистици и полемици. Круг сарадника је регионално обиљежен, мада ће се међу њима наћи и значајна имена са стране (М. Ђ. Милићевић, Н. Нодило, Н. Милаш и П. Будмани). Прозни прилози су остали у распонима од фолклорне до урбане тематике (М. Ђ. Милићевић, М. Цар). У лирици превладавају облици карактеристични за медитеранску културну зону (сонет), али се појављују и трагови утицаја В. Илића. У књижевној критици и полемици Цар се противио религиозно-догматском односу према модерним идејама и неумјереном одбацивању натурализма, све до апологије позитивизма и егзактних наука, идеја о аутономији умјетности или запажања о продору психологије у савремену књижевност, филозофију и науку. Због слабог одзива читалаца и притиска национално оријентисане публике, те извјесне ексклузивности садржине, брзо се угасио. Као тип листа В. је примјер преласка са забавно-поучног на књижевни модел штампе, те у том погледу претходи Српском прегледу Љ. Недића (1895).

ЛИТЕРАТУРА: О. Ступаревић, „Вук, часопис-манифест Марка Цара и његова судбина у књижевно-политичким околностима Далмације осамдесетих година прошлога века", ЗМСКЈ, 1989, 37/2; Д. Иванић, Књижевна периодика српског реализма, Бг 2008.

Д. Иванић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)