ВРЕБАЛОВ,

ВРЕБАЛОВ, Бошко, лекар, народни херој (Меленци, Банат, 21. Х 1912 -- Царевац код Пожаревца, 8. VI 1943). Медицински факултет завршио у Београду (1931--1938) и радио на Интерном одељењу Универзитетске клинике. Био активан у Удружењу студената медицине, а једно време и његов председник. У КПЈ је примљен 1936. Са супругом Вером Гуцуња је од 1941. био прогањан, а Вера је била затворена у затворском одељењу болнице у Видинској улици у Београду. У истом затвору је лежао и организациони секретар ЦК КПЈ Александар Ранковић. В. је 30. VII 1941, заједно са колегама, ослободио Ранковића из затвора, а Вера и још неколико ухапшених комунисткиња успеле су да побегну. В. и Вера су почетком септембра изашли на ослобођену територију и укључили се у Пожаревачки партизански одред. Одмах су приступили образовању санитетске службе, а В. је био члан Штаба и најужег партијског руководства одреда. У немачкој офанзиви у јесен 1941. изгубљена је ослобођена територија, а партизанске снаге су претрпеле велике губитке. Одред се, ипак, некако одржао, а за његовог политичког комесара био је у фебруару 1942. именован В. Накратко је успео 3. VI 1943. да се састане са супругом која је била пред порођајем, а већ сутрадан упао је у четничку заседу, заробљен и одведен у село Царевац, где је после четири дана мучења заклан. Вера је у јулу исте године родила сина Стевана, а она је у фебруару 1944. пала у руке четника. Да би избегла Бошкову судбину, активирањем бомбе сама је себи пресудила. Посмртни остаци су им после рата пренесени у Меленце, а В. је за народног хероја проглашен 1951.

ЛИТЕРАТУРА: Народни хероји Југославије, II, Бг 1975; С. Поповић, Бошко и Вера Вребалов, Н. Сад 1983.

Ј. Максимовић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)