ВЛАШИЋ, Драгиња

ВЛАШИЋ, Драгиња, сликар (Војка, 29. I 1928 -- Београд, 20. X 2011). Дипломирала (1954) и магистрирала (1956) код Зоре Петровић на Академији ликовних уметности у Београду. Похађала курс фреско-сликарства код Ј. Кратине. Студијски обилазила Венецију, Милано, Париз и Минхен. Била је члан „Ладе". Самостално је излагала од 1959, а на заједничким изложбама учествовала од 1965. Сликала је уљем, а цртала оловком, тушем и сепијом. Прихвативши утицај Зоре Петровић, сликарски се исказала кроз савремене токове експресионизма. Упориште је налазила у реалним облицима, а исходиште у својеврсном симболизму и оностраном. Није користила моделе и скице него је спонтано стварала размишљајући о егзистецији и расположењима (Велико лебдење, Пред катаклизму, Сутон, Ехо у космосу, Пакао). Снажним гестом и особеном колористичком оркестрацијом градила је динамичне композиције. Њено стваралаштво чине целине као што су Актови (од 1954), Главе и Портрети (од 1959), Страдања, ликови из грчке митологије, библијске легенде, историјске личности, косовски циклус, епопеја трагичног јунаштва (од 1960), Ентеријери (од 1973) и Пејзажи (од 1974).

ЛИТЕРАТУРА: К. Амброзић, К. Рајх, Драгиња Влашић 1954--1984: ретроспектива, Земун 1984.

Љ. Миљковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)