ВАРОШКА БОЛНИЦА

ВАРОШКА БОЛНИЦА, прва грађанска болница основана у Београду 1841. Више од две деценије није имала своју зграду, него је била смештена у изнајмљеним кућама. Вишегодишња настојања да болница добије зграду почела су да се остварују 1861, када је кнез Михаило за ту намену поклонио плац који је откупио од Ђорђа Ценића, у тадашњој Видинској улици на Палилули, као и грађевински материјал који је био спремљен за изградњу његовог летњиковца у Смедереву. Део плаца поклонио је и Илија Милосављевић Коларац. Пројекат је израдио архитекта Јован Френцл, по угледу на јеврејску болницу у Берлину, а радове је изводила фирма Јозефа Штајнлехнера. Камен темељац положен је 30. VI 1865, али су се материјална средства за изградњу тешко обезбеђивала. Сама варошка болница имала је прикупљених 10.000 дуката, потрошен је сав новац из болничког фонда Београдског округа – 7.000 дуката, држава је притекла у помоћ са 1.000 дуката, а из еснафских кутија приложено је још 3.000 дуката. Београдска општина је два пута приређивала бал са лутријом „у корист болнице и сиротиње местне", а прилоге су давали и многи грађани, о чему су редовно извештавале Новине србске. Болница је свечано отворена 1. V 1868, а први управник је био Јован Валента.

Зграда је зидана опеком, у облику неправилног слова Т и има четири нивоа. У подруму су биле смештене помоћне просторије, а у приземљу и на спрату по два болничка одељења, са укупно 120 постеља. Приликом изградње примењена су интересантна техничка решења којима је регулисана вентилација ваздуха, грејање болесничких соба и снабдевање хладном и топлом водом. У време градње болнице, у Беч су послата два инжењера да изуче вентилациони систем професора Бема, који је био примењен у болницама у Бечу, Прагу и Берлину. Размена спољашњег и унутрашњег ваздуха регулисана је на четири начина: директно – отварањем прозора или само делимичним отварањем прозорских стакала; и индиректно – спровођењем ваздуха кроз систем цеви у зидовима, односно испод пода. Вода је спровођена од палилулске чесме до болничке кухиње, а одатле се шмрком водила до казана на тавану па се цевима спуштала по спратовима. Била је набављена и парна машина од шест коњских снага за грејање воде. Под степеништем се налазила „леденица", у коју је могло да стане „60.000 ока леда". Битан недостатак зграде представљала је лоше решена елиминација отпадних вода, што је већ првих година изазвало поремећај статике грађевине. Године 1910. зграда је имала електричну централу која је била у погону до 1933, а у истој декади је дограђен трем испред главног улаза и уређен је болнички парк. Зграда је имала више доградњи и унутрашњих преправки (након светских ратова, затим 1963, 1976, 1984/85), а током 2010/11. извршена је санација зграде и ревитализација фасада.

Отворена као градска и окружна болница, 1881. прераста у Општу државну болницу, а од 1947. до 1983. целу зграду је користила Очна клиника. Скупштина града Београда, као трајни корисник, доделила је 1984. већи део зграде на коришћење Српском лекарском друштву на неограничено време. Од 1989. је седиште СЛД. У току свог дугог трајања зграда Прве варошке болнице носи сећања на доајене српске медицине – Владана Ђорђевића, Лазу Лазаревића, Војислава Суботића, Ђорђа Нешића и др., који су у њој лечили, подучавали и студирали.

Јелена Јовановић Симић

Фасаде овог архитектонског здања у Улици Џорџа Вашингтона 19 обликоване су у духу романтизма, са применом романичких и готичких елемената. Уз Капетан Мишино здање то је најзначајнији пример романтизма у београдској архитектури. Централни мотив главне фасаде је троугаони забат надвишен лантерном са сатом. Парк око зграде уређен је 1871. и ограђен зиданом оградом према улицама Џорџа Вашингтона и Палмотићевој. По склопу, грађевинским и другим архитектонским одликама, В. б. представља високо достигнуће српске архитектуре друге половине XIX в., а по садржају – историјски споменик развоја српске здравствене заштите. Здање је 1964. категорисано као споменик културе, а од 1979. као културно добро од великог значаја.

Биљана Мишић

ИЗВОР: Завод за заштиту споменика културе града Београда.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Валента, „Извештај о раду варошке болнице за 1865. годину", Видовдан, 10. II 1866; Поглед на београдску болницу, Бг 1868; В. Ђорђевић, Санитетски послови у Србији, Бг 1872; Д. Ј. Ранковић, „Прва грађанска болница", БОН, 1938, 4; В. Станојевић, „Најстарије болнице у Београду, ГГБ, 1960, 7; В. Станојевић, „Најстарије болнице у Београду", ГГБ, 1969, 7; Ј. Јовановић Симић, „Прва варошка болница у Београду: прошлост, садашњост и будућност", Наслеђе, 2009, 10; Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда, Бг 2010.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)