ВЕЛИЧКОВИЋ, Бобан

ВЕЛИЧКОВИЋ, Бобан, математичар, универзитетски професор (Пирот, 18. V 1961). Дипломирао 1982. на Математичком факултету у Београду. Докторске студије на Департману за математику Универзитета Висконсина у Медисону (САД) почео 1983. и завршио 1986, одбраном докторске дисертације о комбинаторијалној теорији скупова, под менторством Кенета Кунена. Од тада је радио као истраживач и предавач на водећим универзитетима и научним институтима у САД, Канади и Француској: Департману за математику Калифорнијског института за технологију (CALTECH) у Пасадени, САД (1986–1988); Департману за математику Универзитета Калифорније у Берклију, САД (1988–1989. и 1990–1991); Институту за математичка истраживања (Mathematical Sciences Research Institute) у Берклију, САД (1989–1990); Департману за математику и статистику Јорк Универзитета у Торонту, Канада (1992–1994) и Департману за математичке науке Универзитета Карнеги Мелон у Питсбургу, САД (1994–1995). Од 1994. редовни је професор Универзитета Париз 7 („Denis Diderot") у Паризу. Предавач је по позиву универзитета у Бону, Берлину, Хелсинкију, Барселони, Универзитета Ратгерс у САД, École Normale Supérieure у Паризу, те гостујући истраживач Калифорнијског института за технологију, Филдсовог института у Торонту, Института „Митаг Лефлер" у Стокхолму, Шредингер института у Бечу, Интернационалног института за компјутерске науке у Берклију. Бави се истраживањем у области математичке логике, претежно у оквиру теорије скупова. Проучава кардиналну аритметику и форсинг аксиоме (уопштења Мартинове аксиоме, МА). Са С. Тодорчевићем показао да форсинг аксиома имплицира једнакост континуума и другог непребројивог кардинала. Показује да Хипотеза о сингуларним кардиналима следи из одређеног услова рефлексије стационарних скупова. Бави се алгебрама мере и Махарам алгебрама. Даје две карактеризације Махарам алгебри: прву, као алгебри које су слабо дистрибутивне и остају ссс (countable chain condition) у свакој генеричкој екстензији и другу, као ссс алгебри које су стратешки слабо дистрибутивне. Изучавајући Борелове релације еквиваленције, са С. Томасом показује да је релација изоморфности за коначно генерисане групе универзална за пребројиве Борелова релација еквиваленције, и, одговарајући на питање Громова, да постоји група са два асимптотска конуса. Са А. Јовановићем и А. Перовићем написао је монографију Теорија скупова: математичка теорија бесконачности (Бг 2007) која је прва књига оваквог обима на српском језику, посвећена теорији скупова.

ДЕЛА: „Forcing axioms and stationary sets", Advances in Mathematics, 1992, 94, 2; „OCA and automorphisms of .", Topology and its Applications, 1993, 49, 1; и А. Луво, „A note on Borel equivalence relations", PAMS, 1994, 120, 1; и С. Томас, „On the complexity of the isomorphism relation for finitely generated groups", Journal of Algebra, 1999, 217, 1; „ССС forcing and splitting reals", Israel Journal of Mathematics, 2005, 147.

Милош Курилић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)