ВИЛИНСКИ КОЊИЦИ

ВИЛИНСКИ КОЊИЦИ, инсекти из реда Odonata. Груди су веома снажне, са два пара издужених опнастих крила и три пара ногу које им служе за хватање и придржавање плена. Тело и издужени репни део обично су живо обојени. Глава је врло покретљива, са снажним усним апаратом за грицкање и великим сложеним очима које прекривају већи део главе. В. к. су изузетно добри летачи и грабљиви инсекти који у лету лове друге ситније инсекте. Ларве су такође грабљивци и живе у слатким водама хранећи се разним ситним воденим животињама, најчешће ларвама комараца, а крупније ларве неких врста хране се чак и пуноглавцима и рибљом млађи. Ларве в. к. веома су осетљиве на загађеност, те се сматрају добрим биоиндикаторима стања водених екосистема. Одрасле јединке најчешће лете у близини воде у којој су се развијале ларве, мада се неке врсте могу видети далеко од таквих места као што су шуме, ливаде, шумски пропланци, градови итд. У градовима се најчешће хране комарцима и мувама. В. к. су стари инсекатски ред, чији фосили потичу из карбона. Представници изумрлог рода Meganeura имали су распон крила и до 60 цм. Данас у свету има око 4.000 описаних врста, док је у Европи забележено 140, а у Србији свега око 60 врста. Ред Odonata се дели на два подреда: Zygoptera и Anizoptera. Представници подреда Anizoptera (прави в. к.) имају шира крила различите величине. Обично су задња шира, тело је знатно робусније, а ларве имају трахеалне шкрге увучене у задње црево. Код нас су честе врсте Aeshna mixta, A. juncea, Cordulegaster bidentatus, Libellula depressa и Sympetrum spp. Представници подреда Zygoptera имају једнака уска крила, нежно и витко тело са танким трбухом, док су код ларви трахеалне шкрге смештене на крају трбуха. Наш народ врсте овог подреда назива водене девице. Најпознатији представници овог подреда код нас су врсте Calopteryx virgo и C. Splendens, атрактивни инсекти тамних крила и тела са плавичастим или зеленкастим металним одсјајем. Веома су бројне поред наших река и потока. Данас су у Европи и код нас многе врсте в. к. и водених девица угрожене уништавањем и загађивањем водених станишта.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Танасијевић, Д. Симова Тошић, Посебна ентомологија, I–II, Бг 1985; Љ. Михајловић, Шумарска ентомологија, Бг 2008; V. J. Kalkman и др., 20 European Red List of Dragonflies, Luxembourg 2010.

Љубодраг Михајловић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)