ВИКТОРОВИЋ, Михаило

ВИКТОРОВИЋ, Михаило, глумац (Београд, 14. II 1929 – Београд, 26. IX 1998). Студирао економију и радни век започео као књиговођа у фабрици цигле и црепа. На Академији за позоришну уметност у Београду дипломирао глуму 1951. у класи Мате Милошевића (асистенти Мирослав Беловић и Соја Јовановић). Члан Београдског драмског позоришта био је 1951–1961. када је, на сугестију Бојана Ступице, прешао у Народно позориште. После прве улоге Наполеона у Мадам Сан Жен (В. Сарду и Е. Моро) играјући разноврстан репертоар постао је првак Драме НП у којем је остао до 1996. када се, услед болести, повукао са сцене. Играо и у представама Атељеа 212 и Крушевачког позоришта (у којем је повремено и режирао), као и низ епизодних улога у бројним играним филмовима и ТВ серијама. Уз богату машту и интуицију чинио је да поједини комични ликови буду смешни са призвуком тужног, како би препознатљивост таквог типа приближио свакодневном животу. Дискретан у стилизацији, изразитог идивидуалног формата, дао је запажен допринос афирмацији савремене српске драме. Критичари га називају југословенским Бастером Китоном истичући да је његова глума на ивици тајновитог, пуна страсти са акцентима особитог хумора. Добитник је награде на Фестивалу југословенског филма у Пули (1957) за епизодне улоге у филму Зеница Јована Живановића и Мали човек Живана Чукулића и Милоша Стефановића, награде „Бора Михаиловић" Крушевачког позоришта, те Златне значке и Плакете НП у Београду.

Значајније позоришне улоге: Вершињин (А. П. Чехов, Три сестре), Марин Држић (Б. Борозан, Марин Држић), Дефурнет (Ж. Ануј, Коломба), Пробисвет (Ђ. Лебовић, Сребрно уже), Срета (Б. Нушић, Народни посланик), Јусуф (М. Огризовић, Хасанагиница), Пера Каленић (Б. Нушић, Госпођа министарка), Силбербрант (М. Крлежа, Господа Глембајеви), Хигинс (Б. Шо, Пигмалион), Тил (Г. Вајзенборн, Тил Ојленшпигел), Бернард Шо (Ђ. Килти, Драги мој лажљивче), Хорват (М. Крлежа, Вучјак) и др. Остварио је запажене улоге у филмовима: Сумњиво лице (П. Динуловић, С. Јовановић, 1954), Те ноћи (Ј. Живановић, 1958), Рафал у небо (В. Бјењаш, 1958), Црни бисери (Т. Јанић, 1958), Први грађанин мале вароши (П. Ђорђевић, 1961), Песма (Р. Новаковић, 1961), Два пресудна дана (С. Мрмак, 1963), Сутјеска (С. Делић, 1973), Вариола вера (Г. Марковић, 1982). Играо и у телевизијским серијама: Сервисна станица (Р. Л. Ђукић, 1959), Огледало грађанина Покорног (Р. Л. Ђукић, 1964), Сачулатац (А. Милошевић, 1969), Камионџије (М. Ђукановић, 1972), Позориште у кући (Д. Ћорковић, 1973), Врућ ветар (А. Ђорђевић, 1980), Вук Караџић (Ђ. Кадијевић, 1988), Бољи живот (М. Вукобратовић, 1987. и 1990), Полицајац са Петловог брда (М. Вукобратовић, 1993).

ЛИТЕРАТУРА: П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001.

Александра Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)