ВЕСНИК СРПСКЕ ЦРКВЕ

ВЕСНИК СРПСКЕ ЦРКВЕ, месечни орган Свештеничког удружења у Краљевини Србији, потом Српског православног свештеничког удружења у Краљевини СХС/Југославији који је излазио у Београду 1890–1933. Покренут је у јануару 1890. као лист за хришћанску поуку и свештеничко усавршавање, а излазио је током два периода: 1890–1914. и 1921–1933. Бавио се богословским темама, питањима црквене просвете, културе и науке, општим и локалним црквеним темама, савременим методама рада с верницима, социјалним питањима свештенства, радом Свештеничког удружења, основаног 1899. Извештавао је и о животу православних епархија у осталим српским земљама: Карловачке, Црногорске и Босанско-херцеговачке митрополије и Далматинско-истарске епархије. Привремено је престао да излази током I светског рата, а поново је покренут 1921. Издавање је прекинуто у јуну–јулу 1933. због незадовољства Светог архијерејског сабора Српске православне цркве радом Српског православног свештеничког удружења, које је укинуто. Од 1890. до 1933. за лист је писало 900 сарадника, међу којима три патријарха, осам митрополита, 11 епископа и више професора Велике школе, односно Београдског универзитета.

ЛИТЕРАТУРА: Удружење православног свештенства Југославије 1889–1969, Бг 1969; Б. Шијаковић, А. Раковић, Универзитет и српска теологија: историјски и просветни контекст оснивања Православног богословског факултета у Београду, Бг 2010; Српска библиографија. Периодика 1768–2005, 1, Бг 2011.

Александар Раковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)