ВЛАСТИ

ВЛАСТИ, војне и територијалне управне јединице створене реформом локалне управе деспота Стефана Лазаревића (1402–1427). Деспотовина се налазила под сталном опасношћу од Османског царства и било је неопходно да се сви њени ресурси ангажују у одбрани, што је довело до милитаризације целокупне државне управе. Користећи добре односе са султаном Мехмедом I (1413–1421) и затишје у оружаним сукобима, деспот Стефан је извршио територијалну реорганизацију у наследним земљама Лазаревића. Нове јединице – в. – обухватале су утврђени град или тврђаву са околним подручјем које је могло да се брани из тог центра. На челу те нове територијалне јединице био је војвода, у чијим рукама је обједињена управна, војна и судска власт. У време деспота Стефана у изворима се помињу в. и војводе у Новом Брду, рудничкој Островици, вероватно и Сребреници, штитећи богате руднике и насеља. Након што је 1423. закључен мир с Венецијом, мрежа в. проширена је и на Зету. Као седишта војвода помињу се градови Бар, Дриваст, Подгорица, а касније и Медун. Реформу је довршио деспот Ђурађ Бранковић (1427–1456), када су центри в. постале резиденције Некудим и Крушевац, док се Смедеревска в. јавља у време његових наследника. По освајању територија на левој, босанској обали Дрине, 1433. организоване су две нове в. – Теочачка и Тишничка. Из последњих година Српске деспотовине сачувани су помени неколико в.: Голубачка, Петруска (обухвата некадашње крајиште у широј околини Параћина), Борачка (Гружа) и Лепеничка (у долини истоимене реке). После османског освајања 1459, имена неких в. задржана су као називи нахија.

ИЗВОРИ: Ф. Рачки, „Прилози за збирку србских и босанских листина", Рад ЈАЗУ, 1867, 1; Живот деспота Стефана Лазаревића, Бг 1935; Н. Радојчић, Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, Бг 1962; С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Бг 2005.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, За историју рударства у средњовековној Србији и Босни, II, Бг 1962; „Власти у време Деспотовине", ЗФФБ, 1969, 10–1; И. Божић, Немирно Поморје XV века, Бг 1979; М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 1997; А. Крстић, „Град Некудим и некудимска власт", ИЧ, 2007, 55; С. Мишић, „Поседи великог логотета Стефана Ратковића", Моравска Србија – историја, култура, уметност, Круш. 2007.

Јелена Мргић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)