ВЕЛИКИ КРШ

ВЕЛИКИ КРШ, планина Карпатско-балканског система у источној Србији. Налази се 12 км северно од Бора и 27 км јужно од Доњег Милановца и Ђердапске клисуре. Северни део венца В. к. се пружа, у дужини од око 9 км, правцем север–југ до коте Стрелник (1.055 м), да би се потом савио у правцу северозапад–југоисток. Највиши врх В. к. (1.148 м) налази се на јужном крају планине. Ова планина је превојем Врата на северу спојена са Малим кршем. На североистоку је ограничава река Љубова, која отиче према северу, према Дунаву, а на југоистоку и западу саставнице Кривељске реке које отичу према југу и према Тимоку. Највиши део планине јасно је издвојен, назубљен, слабо покривен вегетацијом и стрмих страна. У геолошкој грађи В. к. учествују гранитоидне стене млађег палеозоика, које су присутне на источним падинама. На западним падинама налазе се андензити и дацити са конгломератима, пешчарима и лапорцима из горње креде. У овим стенама регистровано је присуство бакарне руде. Највиши делови планине, који се јасно издвајају, сачињени су од: конгломерата, пешчара, слојевитих и банковитих кречњака и шкриљаца из јуре, као и слојевитих и масивних кречњака из доње креде. Распадање и разарање огољених стена на највишим деловима В. к. резултирало је појавом сипара у њиховим најнижим деловима. Шумска вегетација је присутна на контакту стрмих литица планинског венца и блажих падина које се спуштају ка речним долинама. Нижи делови планине су местимично покривени шумом. На источној страни планине засеоци села из околних долина су до 550 м н.в. На западној страни заселака има и на висинама до 700 м н.в.

ЛИТЕРАТУРА: И. Д. Антонијевић, Стратиграфија и тектоника Великог крша и Стола у источној Србији, Бг 1973.

Тамара Лукић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)