ВУЈИСИЋ, Милисав

ВУЈИСИЋ, Милисав, четовођа, командир (Прекобрђе, Доња Морача, око 1805 – Речине, Колашин, 2. XII 1890). По мајци Мишни углавном се спомиње као Милисав Мишнин (Мишнић). Још од Његошевог времена био је „главни заповједник" Доње Мораче. Књаз Данило поставио га је 1852. за командира своје гарде за Горњу и Доњу Морачу, Ровца, Дробњаке, Ускоке и Васојевиће, а 1857. за командира Мораче. Књаз Никола га 1865. именује за команданта Морачке нахије. Одликовао се у бојевима против Турака: у Полимљу, током устанка Васојевића 1854; приликом напада на Колашин 1858; на Метеризима, код Ђурђевих Ступова и у Бјелопавлићима 1862, током друге Омер-пашине војне. Учествовао је и у црногорско-турском рату 1876–1878, истакавши се у одбрани манастира Мораче 1877. и приликом ослобођења Колашина 1878. Савременици су га ценили као великог јунака. Опеван је у народној песми, одликован Обилића медаљом, другим црногорским одликовањима и руским Орденом Светог Владимира.

ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Колашин, Бг–Колашин 1981; Р. Раосављевић, Морача, Ровца, Колашин, Бг 1990; Ч. Баћовић, Поменик црногорских и херцеговачких ратника и првака (1500–1918), Нк 1999; М. Дашић, Огледи из историје Црне Горе, Пг 2000.

Жељко Вујадиновић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)