ВАВЕДЕЊЕ

ВАВЕДЕЊЕ, манастир у Овчарско-кабларској клисури, на десној обали Западне Мораве. Предање га приписује Стефану Немањи. Помиње се у турском попису 1528. и потом све до краја XVI в. Опустео је у време Велике сеобе. Обновљен је 1797. залагањем попа Милића Вујовића из Трнаве. Једнобродна je грађевина, зидана каменом, кубе се срушило 1870. и више није обнављано. Олтарска апсида нижа је од крова, фасада је омалтерисана, слепе аркаде у горњој зони. Припрата и звоник дозидани су 1930. Кров је на две воде, покривен бакром. Иконостас у дуборезу постављен је 1972, а од старог су сачуване царске двери и неколико икона, које се приписују Димитрију Постникoвићу и Николи Апостоловићу. Живопис, страдао од зуба времена и нестручних оправки, сачуван је само у фрагментима. Од некада богатог инвентара сачувано је Четворојеванђеље штампано 1552. у штампарији Трајана Гундулића у Београду. У храму се налази спомен-плоча са 169 имена изгинулих и умрлих ратника 1912–1918. Данас је женски манастир.

ИЗВОР: Смедеревски дефтер, бр. 166, 187, 240, 629, 978.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Бошковић, И. Здравковић, „Споменици културе у Овчарско-кабларској клисури и њеној најближој околини", Старинар, 1950, 1; С. Душанић, Р. Николић, Овчарско-кабларски манастири, Бг 1963; Д. Поповић, „Манастир Ваведење", ЗРНМЧ, 1973, 4.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)