ВЕДРАЛ, Вацлав

ВЕДРАЛ, Вацлав, композитор, хоровођа, музички писац (Праг, Чешка, 7. IX 1879 – Београд, 5. XII 1953). На Оргуљској школи и Конзерваторијуму у Прагу завршио студије оргуља (К. Книтл) и композиције (А. Дворжак). По доласку у Србију 1899. био је професор музике у гимназијама у Шапцу и Пожаревцу и хоровођа тамошњих певачких друштава. У Пожаревцу је уз гимназијски хор основао оркестар и ђачки гудачки квартет и знатно унапредио музичку културу тога града. После I светског рата, који је провео у српској војсци, дошао је у Београд где је био гимназијски професор музике, а од 1925. предавао у Музичкој школи „Станковић". Од чланова хора истоименог музичког друштва образовао је вокални октет с којим је наступао на Радио Београду. Водио је и Чехословачки хор у Београду. Компоновао је углавном вокалну музику. Његова опера Питија (1902), једна од првих у Србији, није изведена. Сакупљао је и хармонизовао српске народне мелодије. Објављивао је у Гласнику Музичког друштва „Станковић" и Славенској музици. Са Станом Ђурић Клајн и Миленком Живковићем уредио је већи део друге серије Музичког гласника (1938–1940). Писао је о чешкој музици, темама из музичке педагогије, о Моцарту и другим музичарима. Просветитељ и популаризатор, своје чланке писао је стручно, с познавањем литературе, али и приступачно, мислећи на омладину и љубитеље музике. СПЦ га је одликовала Орденом Св. Саве.

ДЕЛА: Гудачки квартет у Бе-дуру; Оче наш; кантата Косово; балет Zázračný obraz; Комитске песме; Дечје песме.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ђурић Клајн, Историјски развој музичке културе у Србији, Бг 1971; Р. Пејовић, Музичка критика и есејистика у Београду (1919–1941), Бг 1999.

Александар Васић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)