ВЛАДИСЛАВА

ВЛАДИСЛАВА, властелинка, севастократорка (?, прва половина XIV в. -- ?, после 1371). Жена севастократора Влатка. Насликана је (1358--1360) у цркви Св. Николе у селу Псача код Криве Паланке, на јужном зиду западног травеја у јединственој ктиторској композицији са седам чланова породице, у раскошној властеоској одећи. Натписима крај ликова, који су тешко оштећени у I светском рату, били су обележени: кнегиња Озра, кнез Паскач, севастократор Влатко, севастократорка В., најстарији син Стефан (?), средњи син Угљеша и најмлађи син, чије се име није сачувало. Родбинску везу одају сличност ликова и присни покрети руку обеју жена, које десницом додирују главе дечака. Упадљива је сличност између кнеза Паскача и севастократора Влатка, В. и најстаријег сина у младићском узрасту. В. је приказана као млада жена, лепог лика и црне коврџаве косе. Одевена је у веома богату одећу. На глави има високу отворену круну украшену драгим камењем и мотивом љиљана на горњем рубу, с којег се спушта бели вео. На ушима носи скупоцене висеће наушнице од злата са крупним смарагдом и бисерима. Њена раскошна одећа има обележје особене локалне ношње, док скупоцена круна са љиљанима, као својеврсна инсигнија, указује на њен друштвени ранг и титулу. У хрисовуљи цара Душана (после 1348, препис из 1358), којом се Хиландару прилаже црква Св. Николе на Псачи, оснивач цркве Влатко помиње се као царев „превазљубљени и правоверни" властелин. Касније, у време савладарства цара Уроша и краља Вукашина (1365--1371), који су заједно насликани у цркви Св. Николе у Псачи, Влатко је стекао титулу севастократора. Тада је и В. понела титулу севастократорке.

ИЗВОР: С. Мишић, „Хрисовуља цара Стефана Душана о поклањању Цркве Светог Николе у Псачи манастиру Хиландару", ССА, 2005, 4.

ЛИТЕРАТУРА: И. Ђорђевић, Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића, Бг 1994; З. Расолкоска Николовска, „О историјским портретима у Псачи и времену њиховог настанка", Зограф, 1995, 24.

Г. Томовић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)