ВАСИЋ, Милан

ВАСИЋ, Милан, историчар, оријенталист, универзитетски професор (Пецка код Мркоњић Града, 19. XII 1928 – Бањалука, 26. XII 2003). Учитељско образовање стекао је у родном месту, Мркоњић Граду и Бањалуци, а студије историје завршио на Филозофском факултету у Сарајеву 1954. Докторску дисертацију Мартолоси у југословенским земљама под турском владавином (Сар. 1967) одбранио је 1963. Две године је радио као професор у Другој мушкој гимназији у Сарајеву (1955–1957), до избора за асистента на ФФ. Као стипендиста Задужбине „Александер фон Хумболт" две године је био на научној специјализацији у Институту за историју и културу Блиског истока и туркологије у Минхену (1963–1965). За доцента је биран 1964, а за редовног професора 1975. Предавао је Историју југословенских народа под турском влашћу, држао специјалистичке курсеве из историје Османског царства и био гостујући предавач на универзитетима у Минхену и Грацу. Истраживања је вршио у југословенским, турским, аустријским и немачким архивима. Био је декан ФФ у Сарајеву (1987–1989), председник Друштва историчара БиХ, главни уредник Годишњака Друштва историчара БиХ, члан редакције Прилога за историју и других научних часописа. За дописног члана АНУБиХ изабран је 1987. Од 1992. живео је у Бањалуци, где је на ФФ предавао Јужнословенску и балканску историју од XV до XIX вијека, а на Правном факултету Националну историју државе и права. Дописни члан АНУРС постао је 1994, редовни 1997, а њен председник био од јула 2003. до смрти.

Мира Радојевић

В. је биран за члана ван радног састава Црногорске академије наука и умјетности. Добитник је 27-јулске награде за постигнуте резултате у области историјских наука. Био је први декан новооснованог ФФ у Бањалуци од 1994. до 1999. АНУРС је издала Споменицу и Изабрана дјела у четири књиге (I. Исламизација на балканском полуострву, II. Мартолоси у југословенским земљама под турском владавином, III. Насеља на балканском полуострву од XVI до XVIII вијека, IV. Југословенске земље под турском влашћу).

В. је проучавао социјалне, верске и етничке односе посебно тумачењем и анализом турских пописних дефтера и других извора, исламизацију становништва, историју серхата, турских граничних подручја, посебно историју простора Босанске Крајине, кнежина, санџака и градова за време турске владавине. Показао је у којој мери се јавља српско или арбанашко становништво у крајевима и селима на етничкој граници Срба и Албанаца. Трећину радова објавио је на страним језицима, претежно на немачком, а затим енглеском, француском, руском, турском и чешком. Његови радови објављени у страним часописима ретко се налазе у домаћим библиотекама. Студије В. о мартолосима спадају у ужи круг најчешће цитираних дела из српске и југословенске историографије у свету.

Никола Мојовић

ДЕЛА: и др. (прир.), Die türkische Wiedereroberungvon Belgrad 1739. Die Reichgeschichte Mehmed Subhi's 1738–1740, Graz 1987.

ЛИТЕРАТУРА: М. Дашић, Ж. Вујадиновић, „Милан Васић – живот и дјело", у: Споменица Милана Васића (библ.), Бл 2005.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)