ВУКОСЛАВ ХРВАТИНИЋ

ВУКОСЛАВ ХРВАТИНИЋ, кнез (? – ?, 1350). Син кнеза Доњих Краја – Хрватина Стјепанића, брат кнеза Павла и кнеза Вукца Хрватинића. У историјским изворима први пут се јавља 1305/15. када је издао повељу у селу Саници, у жупи Бањици. У то време је признавао власт босанских банова из породице Шубић. Његово седиште налазило се у граду Кључу, где је 25. V 1325, у присуству његовог капелана Гргура и кнеза Радека, дао да се запише повеља. Према каснијим изворима види се да сва тројица синова кнеза Хрватина држе одвојене баштинске поседе. Када је бан Стјепан II Котроманић (1322–1353) почео да успоставља своју власт, В. је прешао на његову страну и признао га за феудалног господара, што произилази из повеље босанског бана из око 1326. За учињену „верну службу", бан Стјепан II даровао му је жупе Бањицу и Врбању, са њиховим управним центрима – градовима Кључем и Котором (данашња Котор Варош). На овој територији В. је уживао управни, судски и финансијски имунитет, а заузврат је босанском бану дуговао војну службу. Другом повељом, која је вероватно издата истом приликом, В. је дата „вјера господска" од стране босанског владара, а гаранти су били представници јеретичке босанске цркве. Његови синови су били Влатко, Вук и Павле Вукославић, који су носили титулу кнеза. Према повељи из 1351. браћа су после очеве смрти уживала одвојене баштинске поседе.

ИЗВОРИ: L. Thallóczy, S. Barabás, „А Blagay-család oklevéltára (Codex diplomaticus comitum de Blagay)", Мonumenta Hungariae Historica, Budapest, 1897, XXVII; Л. Талоци, „Истраживања о постанку босанске бановине с нарочитим обзиром на повеље кермендског аркива", ГЗМС, 1906, 18; Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Мittelalter, Мünchen–Leipzig 1914; Ј. Мргић Радојчић, „Повеља бана Стјепана II Котроманића кнежевима Вуку и Павлу Вукославићу 1351. године", ССА, 2002, 1.

ЛИТЕРАТУРА: А. Бабић, „О односима вазалитета у средњовјековној Босни", ГИДБиХ, 1954, 6; С. Ћирковић, „'Верна служба' и 'вјера господска'", ЗФФБ, 1962, 6, 2; P. Еngel, „Zur Frage der bosnisch-ungarischen Beziehungen im 14. und 15. Јahrhundert", Südost-Forschungen, 1997, 56; Ј. Мргић Радојчић, Доњи Краји. Крајина средњовековне Босне, Бг 2002.

Јелена Мргић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)