ВОЈНА ШТАМПА

ВОЈНА ШТАМПА, недељни и месечни листови и часописи с војном тематиком. У Србији се појавила касније него у осталим европским земљама. Како су у Србији средином XIX в. војна наука, вештина ратовања и војна терминологија, као и уопште модерна војна организација још увек биле у зачетку, јавила се потреба за покретањем посебног војног гласила. Званични државни органи нису увиђали потребу за тим, па је први војни лист у Србији и на Балкану -- Војин (1864--1870), као лист за „војничке науке, вештине и новости", представљао плод приватне иницијативе поручника Јована Драгашевића. По завршетку српско-турских ратова 1876--1878. јавио се посебан интерес за изучавање ратне вештине, па је на иницијативу министра војног потпуковника Јована Мишковића 1879. покренут лист Ратник (излазио до 1941) као званичан орган Министарства војног. Поред „научно-поучног" имао је и „службени" део који је формирањем Војног службеног листа 1881. престао да буде део Ратника. Сем тога, крајем XIX и почетком ХХ в. излазили су листови Војин (1879--1889), Глас војске (1890), недељни лист Српска војска (1908--1912) и Узданица као лист за „војну науку, војничке врлине и витешку забаву" који је 1901--1905. штампан недељно, а потом до 1912. месечно. Краће су излазили и листови Артилериско-инжињериски гласник (1905--1906) и Војска (1903--1907). Током I светског рата војни листови нису излазили. Како је постојала наглашена потреба за дневним информисањем, Штаб Врховне команде је преко свог пресбироа јула 1914. почео да штампа Ратни бележник, касније Ратни дневник, који је излазио све до повлачења српске војске преко Албаније 1915. Обновљен је 1916. и излазио је до краја рата.

У новоствореној југословенској држави са излажењем је наставио Ратник, који је доносио текстове из стратегије, тактике, војне организације, војне историје и географије, војног ваздухопловства и морнарице, али су покренути и нови војни листови. Као информативно-забавни листови публиковани су Војнички гласник (1920--1929) и његово повремено издање Војнички забавник као гласила намењена пре свега војничкој популацији чији се задатак огледао пре свега у васпитном и забавном деловању. Организационо и бројчано јачање војске, али и изазови новог времена, узроковали су и појаву нових листова војно-стручног карактера који су се бавили превасходно родовском проблематиком. Нов лист Пешадијски гласник почео је са излажењем 1922, Коњички гласник и Артилериски гласник 1926, а Инжињериски гласник 1929. Капитулацијом Војске Краљевине Југославије 1941. сви војни листови престали су са излажењем.

Током II светског рата наметнула се потреба за новим војним гласилом. Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије је већ 1941. покренуо Билтен Врховног штаба који се базирао на објављивању дневних и периодичних информација, а делом и текстова везаних за ратну вештину, обуку и наоружање. Последњих дана рата, почетком 1945. основан је илустровани војни лист Фронт, а исте јесени и Народна армија, који су излазили непрекидно до 1992. Преносили су вести из земље и иностранства, коментаре актуелних међународних и друштвених збивања, прилоге и репортаже из живота и рада јединица, команди, установа и школа југословенских војних снага, али и посебне прилоге о страним армијама. У периоду између 1945. и 1955. започето је публиковање читавог низа војно-стручних листова и часописа који су се бавили специјализованом видовском и родовском тематиком, док су 1949. и 1950. покренута два најзначајнија часописа -- Војно дело, као специјализовани војно-теоријски часопис, и Војноисторијски гласник, као часопис за војну историју, који у континуитету излазе до данас. Истовремено, на нивоу армијских области, излазили су листови који су били намењени васпитању и забави војника и старешина. Нестанком југословенске државе и њене оружане силе, те стварањем Савезне Републике Југославије и Војске Југославије, извршене су промене у организацији система в. ш. Спајањем редакција листова Фронт и Народна армија 1992. настао је недељни лист Војска. Ранији видовски часописи су међусобном интеграцијом прерасли у јединствени интервидовски часопис Нови гласник. Услед темељних реформи система одбране, лист Војска је септембра 2005. престао са излажењем, а на бази њене редакције оформљен је нов лист Одбрана који излази двомесечно и поред основног дела листа периодично објављује и специјализоване прилоге.

ЛИТЕРАТУРА: M. С. Бјелајац, Jугословенско искуство сa мултиетничком армијом, 1918--1991, Бг 1999; Р. Љушић и др., Официри у високом школству Србије 1804--1918, Бг 2000; К. Перовић, Љ. Брчић, Б. Јововић, Војин -- најстарији српски војни часопис (1864--1870): Библиографија прилога, Бг 2002; И. Мијатовић, Корени војне писане речи, Бг 2006; Б. Димитријевић, Jугословенскa армија 1945--1954, Бг 2006.

А. Животић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)