ВАСОЈЕВИЋ, Милош

ВАСОЈЕВИЋ, Милош, харамбаша, војвода (Лијева Ријека, крај XVII в. – Царине, Комови, друга половина XVIII в.). Помиње се више као неустрашиви хајдучки харамбаша него војвода васојевићки. Милош Марков је родоначелник Васојевићког братства Милошевићи (његов даљи потомак је и кнез Никола Васојевић 1797–1844). У XVIII в. водио је хајдучке дружине према Плаву, Гусињу, Метохији, Дукађину, Старој Србији и „низ Шумадију". У народној епској пјесми опјеван као заштитник раје од зулума које је чинио зворнички паша. Према предању војвода Милош Марков био је учесник у устанку који су Црногорци, брдска племена и Херцеговци подигли 1711. против Турака, на позив владике Данила Петровића, а у складу са ратном политиком руског цара Петра Великог против Османског царства. Враћајући се са својим четама из Србије, Милош харамбаша је једном приликом порушио беговску кулу близу манастира Ђурђеви Ступови у Хасу, погубивши неколико ага и бегова. У том сукобу био је тешко рањен, али чим је преболио ране наставио је стари занат и још жешће се светио турским зулумћарима. Погинуо је од пушке једног Куча на мјесту Мрчарица на Царинама, у току преговора које је у име Васојевића водио са представницима кучког племена о споровима око испаша, водопоја и међа на Комовима. Убио га је исти Куч који га је позвао на састанак да би расправили спор између кучког и васојевићког племена.

ЛИТЕРАТУРА: ЛМС, 1825, 2; ЛМС, 1845, 68; Б. Марјановић, Васојевићки главари, Пг 1929; Р. Вешовић, Племе Васојевићи, Сар. 1935; М. Цемовић, Васојевићи, Бг 1994, 86; М. Дашић, Незаобилазно у историографији Црне Горе, Пг 2003.

Миомир Дашић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)