ВРАТНА

ВРАТНА, манастир у Неготинској Крајини, у непосредној близини села Јабуковца, крај истоимене реке. Према предању, основао га је у ХIV в. Св. Никодим Тисмански -- Никодим Грчић, светогорски монах српско-грчког порекла, који се после боравка на Светој Гори повукао у планине дунавског приобаља. Одатле је прешао у Влашку и тамо основао манастире Водицу и Тисман. Његове мошти налазе се у манастиру Тисману, по чему је и понео назив Тисмански. За српску историју значајна је његова улога у помирењу српске цркве и Цариградске патријаршије у време кнеза Лазара. За време боравка на простору садашње Крајине, Св. Никодим је основао два манастира: Манастирицу и, највероватније, В. Подвизавао се у непосредној близини манастира В., на веома неприступачном месту, а покрај тзв. прераста -- природног каменог моста или „капије". Изнад манастира налазе се остаци првобитне цркве испоснице, ћелије Св. Никодима. Положај испоснице показује да се ту подвизавао монах исихаста, који је управо одабиром неприступачног и опасног места показивао снагу вере. У подножју „капије" основан је манастир чија је црква посвећена Вазнесењу Господњем. Католикон манастира је више пута обнављан. Цркву је почетком XIX в. обновио Станко Фрајкор. Поновну оправку манастира извршио је свештеник Јон Тајкулица око 1837. Нови манастирски конак подигли су мештани села Уровице, Вратне и Јабуковца 1856. Током XIX в. на манастирској цркви је још увек постојао натпис који је говорио да ју је изградио војвода Шербан „Дестурца" из Букурешта 1415. У XIX в. манастирску цркву описао је Феликс Каниц као „седамнаест метара дуг, низак брод цркве, с обновљеном пентагоналном хорском апсидом, који добија светло кроз два округла прозорчића". Oпис јасно показује да је манастирска црква била грађена у време османске власти. Између два светска рата били су јасно видљиви остаци старијег зидног сликарства. У Споменици Тимочке епархије наводи се да је „од старијег живописа сачувана само глава Исусова у удубљењу жртвеника, а на наставку западног зида остали су светитељи и испосници са брадама дугачким до земље, сцене из еванђеља, св. Макарије, Зосим и Марија Египћанка." Током 1886. oбновљен је иконостас. Милица, супруга сликара Павла Чортановића, обновила је царскe двери и приложила две иконе и крст са Распећем Христовим на врху иконостаса. Током XIX и XX в. В. је задржала статус манастира, а јурисдикционо припада Тимочкoj епархији СПЦ.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица Тимочке епархије 1834--1934, Ср. Карловци 1934; Д. Миок, „Културне везе између Влашке и Србије у ХIV и XV веку", у: О Кнезу Лазару, Круш. 1971; Б. Кнежевић, „Друштво и уметност у источној Србији од 1445. до 1586. године", ЗЛУМС, 1993--1994, 29/30; Б. Кнежевић, Пећинска црква код манастира Вратне, ГДКС, 2005, 29.

Н. Макуљевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)