ВОДВИЉ

ВОДВИЉ (фр. vaudeville), мали позоришни комад настао у Француској почетком XV в. када се још звао водвир и имао уметнуте стихове који су се певали по познатим мелодијама. Назив је добио по имену покрајине Vau de Vire у Нормандији. У XVIII в. песме су се уносиле у позоришне комаде који су извођени по вашарима па су се отуда називали комедије са в., а затим само в. Кад је ишчезла комедија с песмама, име је остало као ознака за све комедије лаког жанра, веште интриге и помало претеране, грубе, лакрдијашке комике. Као посебан жанр, в. се развио у време Француске буржоаске револуције, кад је у Паризу (1792) отворено прво специјализовано Водвиљ позориште. Пошто је освојио булеварска позоришта, в. је доспео и на сцене озбиљних позоришта, често прожет елементима сатире како би се извргли руглу непријатељи револуције. Почетком XIX в. добија претежно забавни карактер. Најпознатији аутори в. су Е. Скриб, Ф. Димоноар, Е. Лабиш и др., али је Ж. Фејдо том жанру дао коначне обрасце. Француски водвиљисти утицали су на писце Пољске, Немачке, Данске, Русије и других земаља, као и на наше комедиографе: К. Трифковића, Б. Нушића, Б. Цветковића, Д. Добричанина, А. Поповића и др. Водећим писцем овог жанра у српској драми сматра се К. Трифковић.

ЛИТЕРАТУРА: В. Милинчевић, Српска драма до Нушића, Бг 1985; Ј. Христић, „Наш водвиљист Коста Трифковић", у: Есеји, Н. Сад 1994.

Р. В. Јовановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)