ВИТЕЗ, Григор

ВИТЕЗ, Григор, књижевник (Косовац код Окучана, 15. II 1911 – Загреб, 23. XI 1966). Учитељску школу завршио у Пакрацу. Пре II светског рата радио као учитељ у Славонији, после рата у Министарству просвете. Уредник Народне просвјете, Српске ријечи, Пионира, Змаја, Радости и др., од 1950. главни уредник Издавачког предузећа Младост. Почео објављивати од 1930. песме, приче за децу, приказе. Прва збирка песама Сан бораца у зору (Зг 1948) посвећена је рату и револуцији. Већ у следећој збирци (Пјесме, Зг 1950) помаљају се мотиви природе и детињства, што ће остати средиште песништва В. Ова тенденција јача у збирци Наоружане руже (Зг 1955). У каснијим збиркама (Повјерење животу, Сар. 1957; Као лишће и трава, Зг 1960) елементи пејзажа прерастају у симболе људске пролазности и чежње. В. је преводио са руског, словеначког и француског. Најзначајнији део његовог опуса чине песме за децу. У аутопоетичком тексту Дјетињство и поезија залаже се за високу естетску меру ове поезије. Збирком Препелица (Зг 1956) В. доноси дух модерне песме са сликама завичајних, славонских пејзажа као доживљајним језгром песниковог бића и његове поезије. Та поезија за децу је карактеристична по ведрини, по онеобиченој, маштовитој слици света, нонсенсу, по начелу игре, персонификацији шумског света (нарочито птица) и ономатопеји. Дубоко разумевање дечје свести доносе збирке Сто вукова (Зг 1957), Кад би дрвеће ходало (Зг 1959), Једног јутра у гају (Бг 1960), Хватајте лопова (Сар. 1964), Гдје приче расту (Зг 1965) и Игра се наставља (Зг 1966). Завичајне слике природе у позним збиркама за децу проширују се егзотичним мотивима. Антропоморфизовани шумски свет основа је у причама Бајка о глиненој птици (Зг 1964) и бројним сликовницама. Залагао се за полажење „са извора народног стваралаштва", те је у његовом књижевном стварању снажан утицај фолклорних жанрова и мотива (нпр. књига загонетки Веселе замке, Зг 1955); устаје у одбрану бајке (у периоду њене идеолошке осуде) и примењује њене елементе у поезији, радио-драми Плава боја снијега (Зг 1964) и Чудесном пјевачу: причи о Рајвилу (Зг 2000). У споју традиционалног и модерног и у врхунској једноставности, поезија В. је незаобилазан део наслеђа српске и хрватске поезије за децу, а превођена је на двадесетак језика. Савез друштава „Наша дјеца" установио је 1967. награду „Григор Витез" за књижевно и ликовно стваралаштво за децу у Хрватској.

ДЕЛА: Изабрана дјела: Повјерење животу (1); Очи траже свјетлост (2), Зг 2011.

ЛИТЕРАТУРА Д. Иванић, Књижевност Српске Крајине, Бг 1998; З. Турјачанин, Свежањ нових кључева, Бл – Бг – Н. Сад 1999.

Зорана Опачић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)