ВИНАВЕР, Константин

ВИНАВЕР, Константин, пијаниста, оперски драматург, музички писац (Кистрин, Немачка, 21. V 1930 – Београд, 7. VII 2000). Син Станислава Винавера, студије клавира завршио 1954. на Музичкој академији у Београду, у класи Јелице Поповић. Усавршавао се на Академији за музику и позоришну уметност у Бечу (1954–1956). Магистрирао камерну музику на Музичкој академији у Београду, у класи Андреје Прегера (1961). Од 1959. до пензионисања 1995. деловао је у Народном позоришту у Београду, најпре као асистент диригента – корепетитор, а од 1970. као драматург Опере. У више наврата био је вршилац дужности директора, а 1984–1988. директор Опере. Упоредо је био и продуцент у Радио Београду и у Продукцији грамофонских плоча РТВ Београд, те професор камерне музике у Средњој музичкој школи „Мокрањац". У млађим данима је с успехом наступао као солиста, а потом је током три деценије био клавирски сарадник водећих југословенских и појединих страних соло певача на концертима у земљи и иностранству. Са вокалним уметницима (В. Хејбалова, М. Бугариновић, Н. Цвејић, С. Јанковић, Ж. Цвејић) снимио је многа дела европских и наших композитора за програме радио-станица. Чланке, приказе и интервјуе објављивао је у дневној штампи (Борба, Политика) и часопису Pro musicа, а годинама је сарађивао и у емисијама Радио Београда. Његов најзначајнији рад је студија „Репертоарска политика Опере Народног позоришта у Београду од оснивања до данас" (у: Српска музичка сцена, Бг 1995). За потребе Народног позоришта преводио је оперска либрета.

Александар Васић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)