ВРШАЧКА СРПСКА БАНКА

ВРШАЧКА СРПСКА БАНКА, основана 1906. у Вршцу. Први биланс ове банке, објављен јануара 1908, износио је 534.000 круна, деоничарски капитал од 149.000 круна и штедни улози 342.000 круна. В. с. б. није редовно објављивала своје билансе тако да није било могуће пратити њен рад. Она је 1910. имала укупан финансијски капитал од 1.423.000 круна, улози на штедњу износили су 972.000 круна, док је децембра те године укупна билансна сума износила 4.172 .000 круна, а штедни улози 2.962.000 круна. Код В. с. б., као и код већине вршачких банака тога времена, бележе се потраживања од будимпештанске централе Аустроугарске банке или Поштанске штедионице, као и енормно учешће обвезница аустроугарског зајма и других хартија од вредности. Учешће ових пласмана, различито од банке до банке, креће се од 37% до 64%. По окончању I светског рата, услед пораза и распада Аустроугарске, поменути пласмани постају узрок каснијих непребродивих тешкоћа у тим банкама, а у највећем броју случајева доводе до њихове ликвидације.

После I светског рата банке настављају са својим пословањем, али с великим проблемима и средином 1919. нису биле у стању да исплате штедне улоге грађана. У септембру 1920. В. с. б. усваја биланс за 1920. од 4,4 милиона круна, од чега деоничарски капитал износи 4 милиона, резерве 1,1 милион и штедни улози грађана 10 милиона круна. Тада одлучује да се уједини са Вршачком штедионицом, а у исто време Вршачка штедионица доноси одлуку о спајању са В. с. б. Назив уједињене банке био је Вршачка српска банка и штедионица д. д. Априла 1923. новооформљена банка усваја биланс за 1921. у крунама и за 1922. у динарима (4 круне = 1 динар). Укупна билансна сума за 1921. износила је 116,3 милиона круна, а чист добитак само 32.000 динара, односно 128.000 круна. Завршни рачун за 1922, изражен у динарима, износио је укупно 27,2 милиона, док је чист добитак био 82.000 динара. У току 1922. постаje извесно да су обвезнице аустроугарског ратног зајма ненаплативе јер није било логично да земље победнице у I светском рату, као и новонастале државе из распаднуте Хабзбуршке монархије плате ратни зајам поражене државе. Ради стварања егализационог фонда за евентуални отпис поменутих дубиозних потраживања, извршена је нереална ревалоризација некретнина, те је зграда банке валоризована на 1,5 милион, друге некретнине на 7,3 милиона круна, а јавно складиште чак на 20 милиона круна. У наредним годинама банка послује с губицима који се временом повећавају. Већ у септембру 1924. разматра се предлог дирекције за ликвидацију завода, избор ликвидационе комисије, као и предлог за принудно поравнање, уколико ванредно не успе. Окружни суд у Белој Цркви је 1924. одобрио предлог банке за принудно поравнање, те позвао улагаче и повериоце да пријаве своја потраживања. Предлог за поравнање сводио се на мораторијум исплата штедних улога и других обавеза за време од 1 до 2 године. У току 1925. почиње продаја некретнина банке. Продате су две зграде, једна у улици Милоша Обилића, а друга на данашњем Тргу победе. Коначно, јула 1926. окружни суд у Белој Цркви отвара стечај над Вршачком српском банком и штедионицом д. д. Године 1927. продаје се пословна зграда банке на данашњем Светосавском тргу бр. 1, а марта 1928. расписује се лицитација за продају јавног складишта у Вршцу. Нема података да је ова банка радила после 1928.

ЛИТЕРАТУРА: А. Бобик, Вршачко банкарство: прилог историји вршачких финансијских установа (1868--1994), Вш 1994*.*

В. Марлог

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)