ВУЛОВИЋ, Петар

ВУЛОВИЋ, Петар, архитекта, универзитетски професор (Кушићи код Ивањице, 11. VII 1931). Дипломирао 1957. на Архитектонском факултету у Београду. Професионалну делатност започеo у бироу Народне банке (1959–1975), а наставио као предавач на Арх. ф. у Београду (1975–1996), где је стекао звање редовног професора 1985. В. се у стручној јавности афирмисао 1961. пројектом зграде СДК у Макарској. Уследиле су зграде филијале исте службе Народне банке Југославије на Цетињу (1960–1963), у Копру (1963–1964), Београду (1969–1971) и Краљеву (1970–1973), као јединствени и еволутивно условљени неимарски низ. Београдска Палата СДК, на углу улица Бранкове и Поп-Лукине, донела је престоничком граду здање интернационалне вредности, а В. престижну „Борбину" награду. Након ове заокружене и зреле фазе уследили су нови пројекти нешто разноврсније тематике (Дечји вртић у Ивањици, 1971–1978; Основна школа у Ужицу, 1973–1979; стамбени блок у Ивањици, 1972–1978), да би се средином 80-их година ХХ в. појавила филијала СДК на Тошином бунару (1987) у Новом Београду, ремек-дело В. и београдске архитектуре. Његово дело одликује се рафинираним осећањем за композицију и пропорцију, чистотом и свежином архитектонског решења, као и оригиналним доживљајем локације и контекста. Не бежећи од модуларног пројектовања и префабрикације, В. остварује потпуно особен, аутентичан градитељски израз, неодвојив од функционалног система и сврсисходности простора. Остала значајнија дела: Народна банка у Новој Градишки у Хрватској (1960–1961), Фабрика иверастих плоча (1962–1963) и Дом здравља (1979–1983, и М. Стамболић) у Ивањици, стамбени објекти на Бежанијској коси (1985–1990, и А. Стјепановић), те реконструкције ентеријера зграде Народне банке у Земуну (1996) и Народне банке у Улици 27. марта у Београду (1997).

ДЕЛА: „Индивидуална кућа Ludwig Мies van der Rohea", Видици, 1956, 19–20; „Основна школа 'Слободан Секулић' у Титовом Ужицу", Изградња, 1981, 12.

ЛИТЕРАТУРА: М. Митровић, Новија архитектура Београда, Бг 1975; Б. Стојановић, У. Мартиновић, Београд 1945–1975: Урбанизам–архитектура, Бг 1978; И. Штраус, Архитектура Југославије 1945–1990, Сар. 1991; А. Бркић, Знакови у камену, Бг 1992; Д. Милашиновић Марић, Водич кроз модерну архитектуру Београда, Бг 2002; Д. Милашиновић Марић, З. Булајић, В. Ловрић (ур.), Портрети архитеката: ретроспектива чланова архитектонске секције УЛУПУДС-а 1953–2010, Бг 2010.

Маре Јанакова Грујић; Дијана Милашиновић Марић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)