ВУЈИЋ, Владимир

ВУЈИЋ, Владимир, филозофски писац, књижевни критичар, преводилац (Нови Сад, 1886 -- Бразил, 1951). Завршио је Прву мушку гимназију и Филозофски факултет у Београду, где је студирао филозофију и математику. Учествовао је у балканским ратовима и у I светском рату, повлачио се са српском војском преко Албаније. Службовао је као суплент гимназије у Скопљу (1921), а након положеног професорског испита као професор у београдским гимназијама (1928--1935). Потом је у гимназији у Сремским Карловцима предавао филозофију, математику и немачки језик (1935--1938). У влади Милана Недића био је начелник Министарства просвете и вера као и врховни инспектор Националне службе за обнову Србије (1943). Емигрирао је 1944. и био у савезничким логорима у Форлију и у Еболију у Италији, а затим је прешао у Бразил где је остао до краја живота. Приредио је Принципе историје Божидара Кнежевића, свог професора у гимназији, у сажетом облику под насловом Закон реда у историји (Бг 1920). Превео је с немачког књиге Српскохрватска књижевност Герхарда Геземана (Бг 1934) и Пропаст Запада (Бг 1936/37) Освалда Шпенглера, а са енглеског Мисли Томаса Карлајла (Еболи 1946). Уређивао је Народну одбрану (1931). Између два светска рата писао је есеје о култури и уметности, као и знатан број приказа филозофских и књижевних дела. Као сарадник на спису Михаила Петровића Аласа Елементи математичке феноменологије (Бг 1911) неговао је интелектуалистичку филозофију („спутану мисао"). Читањем В. Џејмса и А. Бергсона окренуо се интуитивизму схватајући га као пут у филозофију будућности, која ће бити испуњена животном енергијом и радошћу. Ту нову мисао назива хуманизмом (и П. Сланкаменац, Нови хуманизам, Бг 1923). Она му омогућава пролаз ка изградњи јужнословенске мисли, на којој би требало да почива наша култура. Држи да ми нисмо ни у Европи, ни на Истоку, него ваља да градимо властиту културу и властиту, „ослобођену мисао" (Спутана и ослобођена мисао, Бг 1931).

ДЕЛА: и К. Атанасијевић, Поводом случаја г. Николе Поповића, Бг 1926; „Европљани о Европи", Народна одбрана, 1930--1931; Од Шпенглера до Светог Саве (прир. В. Димитријевић), Н. Сад 2013.

ЛИТЕРАТУРА: А. Стојковић, Развитак философије у Срба 1804--1944, Бг 1972; М. Радуловић, Модернизам и српска идеалистичка философија, Бг 1989; Д. Јеремић, О филозофији код Срба, Бг 1997; А. А. Миљковић, Истраживачи, мислиоци, књижевници, Србиње--Бг--Ва 2006; С. Жуњић, Историја српске филозофије, Бг 2009.

И. Марић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)