ВРАЖЈИ КАМЕН

ВРАЖЈИ КАМЕН, храм са Црквом Св. Богородице, који се налази на југоистоку Србије, код села Доња Трница, 3 км западно од Трговишта. Смештен је уз десну обалу Пчиње, у живописној сутјески званој Просечено или Просеченик, између три врлетне камене пирамиде знане Вражји Камен, Просечени Камен и Вражја Глава. У повељи Дејановићима од 10. VIII 1355. Просеченик се помиње као погранично место. Црква је у ХIV в. припадала области Жеглигова, баштини севастократора Дејана. Саградио ју је и дао да се живопише непознати властелин, можда као гробну цркву између 1350. и 1380. То је невелика једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом са полукружном олтарском апсидом. Због полихромно декорисаних зидних платана припада скупини споменика српско-византијског круга. Из истог времена потиче и масивна зидана олтарска преграда. Светлост која у наос продире једино кроз забатни прозор источног зида обасјава Христа са Богородицом из Успења Богородице, стварајући мистичну атмосферу. Архитектонска замисао у служби симболичног схватања светлости подвлачи метафору о Христу као Сунцу правде, упућујући на оновремени исихазам. У наосу су очуване фреске са архијерејима из Поклоњења Агнецу, Св. Константин и Јелена, Богородица Оранта, Благовести, Рођење Христово, Сретење, Крштење Христово, Васкрсење Лазарево, Ваведење Богородице, Успење, Пренос тела и Вазнесење Богородице, Распеће, Мироноснице, Силазак у Ад и Христово Вазнесење. На зиданом иконостасу били су насликани Богородица и Христос на престолу који су са Св. Николом на јужном зиду чинили Деизис. Ликовне и иконографске особености чине их фрескама од посебног значаја за српско сликарство ХIV в. Реализам и детаљи из свакодневице видљиви су на наглашеном Богородичином стомаку после порођаја, оделу и ставу пастира и Јосифа, привијању Христа уз мајку у Сретењу или папучама испред Богородичиног одра из Успења. Стилско супротстављање у оквиру исте представе јединствено је у српском и византијском сликарству, па је тако половини Успења Богородице са класицистички насликаним фигурама супротстављена група светитеља са деформисаним лицима згрченим од бола. Фреске су дела двојице обавештених, школованих и даровитих уметника који различито сликају, али су јединствени по свом светлом и хармоничном колориту. Стилски, фреске су најближе сликарству Св. Богородице на острву Мали Град на Преспанском језеру, Св. Атанасију у Костуру, Св. Ђорђу у Полошком, Борја у Албанији, Марковом манастиру и сликарству охридског круга ХIV в.

ЛИТЕРАТУРА: В. Петковић, Преглед цркава кроз повесницу српског народа, Бг 1950; М. Рајичић, „Основно језгро државе Дејановића", ИЧ, 1954, 4; М. Ракоција, „Црква Свете Богородице на Вражијем Камену", Саопштења, 1987, XIX.

М. Ракоција

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)