ВЕГЕР ДЕМШАР, Марија

ВЕГЕР ДЕМШАР, Марија, кошаркашица (Нови Сад, 26. XII 1947). Кошарком почела да се бави 1959. у КК Нови Сад. Иако крхке грађе и висока само 1,73 м, под стручним надзором тренера Јаноша Албрехта, потом и Ладислава Демшара, када се 1963. Нови Сад сјединио са Војводином, стасала у најбољу играчицу Југославије и једну од најбољих у Европи свог доба. До опроштаја 1983. у дресу новосадског Партизана (играла је још за италијански Сент Ђовани 1972–1974) одиграла 1.029 утакмица и постигла до данас недостигнутих 18.500 поена, а ненадмашен је и њен рекорд од 74 поена на једној утакмици, с тим што га је постигла два пута, оба против београдског Партизана. Седам пута (шест пута узастопно) била је најбољи стрелац националне лиге, а у сезони 1969/70. на 22 прволигашке утакмице постигла је 903 поена (41 по мечу), трећи рекорд који није достигнут. У јуниорској репрезентацији дебитовала 1965. и освојила сребрну медаљу на Европском првенству у Софији, а у сениорској 1966. шестим местом на ЕП у Букурешту. Са репрезентацијом освојила сребрне медаље на ЕП 1968. у Италији и 1978. у Пољској, а бронзану 1970. у Холандији. У репрезентативном дресу у свим селекцијама одиграла је 159 утакмица и постигла 2.826 поена; три пута била је најбољи стрелац европских првенстава – 1968. у Месини (168), 1970. у Ротердаму (191) и 1976. у Клермон Ферану (145) – и пет пута на Балканским играма. Једина је југословенска кошаркашица која је три пута играла за репрезентацију Европе (1972, 1976, 1978) и два пута била капитен, а италијански лист Ђиганти дел баскет прогласио ју је 1970. за најбољу играчицу Европе. Добитник је Награде пунолетства Новог Сада (1965), Мајске награде СОФК Србије (1970), Октобарске награде Новог Сада (1971), Спартакове награде СОФК Војводине (1978), Златне значке Кошаркашког савеза Србије (2008) и Националног признања за посебан допринос развоју и афирмацији спорта (2007).

ЛИТЕРАТУРА: В. Вујин, Спортско друштво Војводина, Н. Сад 1994; Кошаркашка енциклопедија 1946–2003, Бг 2004; В. Вујин, Краљица игре, Н. Сад 2005.

Младен Булут

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)