ВОЛУЈСКИ ЈЕЗИК

ВОЛУЈСКИ ЈЕЗИК, вучије месо, јетренка (Fistulina hepatica), гљива из раздела Basidiomycota и реда Аgaricales. Име потиче од њеног облика који подсећа на говеђи језик и структуре која на пресеку личи на месо прошарано жилицама. Када порасте, лепезасто се шири и добија шкољкасти облик. Пречник јој је од 7 до 20 цм а дебљина од 2 до 5 цм, а у литератури се помиње рекордан примерак пронађен 1910. у Француској, који је у пречнику имао скоро 1 м. Са стране има кратку дршку којом је прирасла за стабло дрвета. Млађи примерци су светлије оранжсмеђе боје, а касније постаје тамније црвенобраон боје. Месо јој је црвено, а када се пресече из њега излази црвени сок. Паразит је храстова и питомог кестена, обично насељава најниже делове стабала, али се може наћи и на пањевима. Појављује се августа до краја новембра. Распрострањена је и релативно честа у Британији, нешто ређа у другим деловима Европе. Расте и у Азији и Северној Америци, нарочито у источним областима. У Србији је распрострањена у храстовим шумама, а најчешће у сремским шумама храста лужњака. Ова гљива изазива браон трулеж код храстова која у почетку не оштећује и не ослабљује превише дрво, а ствара занимљиве шаре и даје богату смеђу боју дрвету. Дрво таквих храстова је погодно за обраду и веома цењено за израду декоративног намештаја. Јестива је док је млада, али због оштрог и киселкастог укуса није превише цењена. Донекле јој је слична врста лажна јетренка Piptoporus quercinus која је специфична за стара храстова стабла, глобално је веома ретка, мада нешто чешћа у јужнијим крајевима Европе. Под веома сличним именом воловски језик у народу, како бележи В. Караџић, позната је честа вишегодишња биљка тамно плавих цветова Аnchusa officinalis из породице Boraginaceae која расте по сувим ливадама и утринама.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Breitenbach, F. Кränzlin, „Pilze der Schweiz", Мykologia, 3, Lucerne 1986.

Борис Иванчевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)