ВОЈВОДИНА

ВОЈВОДИНА, спортско друштво основано 1914. у Новом Саду, као Спортски клуб „Војводина". Најстарије је, а својевремено било и највеће (по броју клубова) спортско удружење у Југославији. Од чланова -- клубова који данас носе име В. -- најдужу историју има Соколско друштво, чије је темеље поставио Лазар Костић 1874. оснивањем новосадске Јахачке, веслачке и ватрогасачке дружине, потом и Тихомир Остојић, први квалификовани наставник гимнастике у новосадској Великој српској гимназији и оснивач вежбачке групе Срби гимнастичари као претече соколске организације (1905). Окосница окупљања била је фудбалска екипа, а од 1921. под именом Омладински спортски клуб „Војводина" такмичили су се и атлетичари. Исте године приступили су и припадници женске и мушке секције хазене, 1922. тенисери и шахисти, 1925. бициклисти, 1935. пливачи и ватерполисти, 1939. боксери, а 1940. хокејаши. По ослобођењу, у пролеће 1945, обновљен је рад друштва које је због уједињења са Радничким и Славијом до 1949. деловало под називом Фискултурно друштво „Слога". У истом периоду приступили су му, уз мото-клуб, стонотениски и кошаркашки клуб (1945), одбојкашки (1946), кајакашки и рвачки (1947), рукометни (1949), а након враћања првобитног имена и једриличарски и стрељачки (1954), куглашки, карате и смучарски (1970), савате (1978), аутомобилски клуб (1991) и плесни и ронилачки (1994) -- укупно 25 клубова. Рајко Кијац, утемељивач одбојкашког клуба, у децембру 1992. реорганизовао је друштво у настојању да организационо и финансијски помогне клубовима вођењем обједињеног књиговодства, приређивањем игара на срећу и пружањем маркетиншких услуга. Међутим, у друштвено-економској кризи, изазваној распадом Југославије и санкцијама Савета безбедности ОУН, предузеће одлази у стечај. Друштво је обновљено крајем 2011. окупљањем 22 клуба који носе име В., с циљем да битније и непосредније утичу на побољшање положаја спорта и спортиста у Новом Саду и Покрајини.

ЛИТЕРАТУРА: 40 година СД Војводина, Н. Сад 1954; Спортско друштво Војводина, Н. Сад 1994; Енциклопедија Новог Сада, 5, Н. Сад 1996.

Младен Булут

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)